Inspekcija i nadzor implementacije e-fiskalizacije u Srbiji 2022

Inspekcija i nadzor implementacije e-fiskalizacije u Srbiji 2022

Novi zakon o elektronskoj fiskalizaciji koji uskoro kreće sa provedbom, doneće velike promene u poslovanju hiljade obveznika fiskalizacije u Srbiji. Pitanja koja nam svakog dana postavljaju naši korisnici su: Kako će funkcionisati provera provedbe Novog zakona o e-fiskalizaciji? Na koje elemente treba da obratitimo najveću pažnju kako bi izbegli kazne? Kolike su kazne za neizdavanje fiskalnog računa? i sl.

Iako s provedbom novog zakona možete da započnete i u tranzicijskom periodu e-fiskalizacije koji starta od 01.11.2021., a krajnji rok za prilagodbu je 30.04.2022., pronalazak odgovora na ova i slična pitanja zaista nije jednostavan. Dodatne informacije od strane službujućih se očekuju, a u nastavku pročitajte šta smo to mi saznali.

Sadržaj:

  1. Šta je inspekcijski nadzor i na čemu se zasniva?
  2. Kako se procenjuje rizik i težina štetnih posledica?
  3. Prava i dužnosti nadziranog subjekta
  4. S kojim će se vrstama inspekcije obveznici e-fiskalizacije najviše susretati?
  5. Poreska inspekcija i provera provedbe e-fiskalizacije
  6. Šta je sistem za upravljanje e-fiskalizacijom?
  7. Šta je napredna analitička platforma?
  8. Šta pokreće alarme u analitičkoj platformi koji služe inspektorima za kontrolu?
  9. QR kod i uloga građana u kontroli e-fiskalizacije
  10. Kolike su kazne za propuste u zakonu?
  11. Uloga programa za fiskalnu kasu za kvalitetnu provedbu e-fiskalizacije

Šta je inspekcijski nadzor i na čemu se zasniva?

Inspekcijski nadzor je posao državne ili lokalne uprave s ciljem da se preventivnim delovanjem ili nalaganjem mera obezbedi zakonitost i bezbednost poslovanja i da se spreče ili otklone štetne posledice po zakonom zaštićena dobra i prava. Nadzorom i kontrolom, čijim vršenjem se ispituje primena zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje, sprečavaju se različite neovlašćene i zakonski nedozvoljene radnje.

Inspekcijski nadzori zasnivaju se na proceni rizika koji može biti neznatan, nizak, srednji, visok i kritičan. 

Kako se procenjuje rizik i težina štetnih posledica?

Rizik se procenjuje u toku pripreme plana inspekcijskog nadzora i pre i u toku samog nadzora. 

Težina štetnih posledica procenjuje se polazeći od:

  • Prirode štetnih posledica koja proizlazi iz vrste delatnosti ili aktivnosti nadziranog subjekta, odnosno karakteristika robe ili proizvoda koga nadzirani subjekat stavlja u promet ili usluga koje nadzirani subjekat pruža, ili radnji koje preduzima, odnosno ovlašćenja koja vrši u sklopu svog poslovanja ili postupanja, a u odnosu na zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese.
  • Obima štetnih posledica, pre svega kruga lica koji koriste robu, proizvod ili usluge, odnosno kruga lica koja ostvaruju određena prava u nadziranom subjektu ili u vezi sa nadziranim subjektom, odnosno opsega zakonom i drugim propisom zaštićenih dobara, prava i interesa na koje se odnosi delatnost ili aktivnost nadziranog subjekta ili na koje ona utiče.

Verovatnoća nastanka štetnih posledica procenjuje se polazeći naročito od prethodnog poslovanja i postupanja nadziranog subjekta, uključujući poslednje utvrđeno stanje zakonitosti i bezbednosti njegovog poslovanja i postupanja. 

Prava i dužnosti nadziranog subjekta

Inspekcija treba da jednako postupa u istim ili bitno sličnim situacijama prema svim nadziranim subjektima.

Nadzirani subjekt u postupku inspekcijskog nadzora ima pravo

  • da bude upoznat sa predmetom i trajanjem postupka, nalogom za inspekcijski nadzor i drugim aktima donetim u postupku; 
  • da bude upoznat sa pravima i dužnostima koje ima u vezi sa inspekcijskim nadzorom;
  • da se izjasni o činjenicama bitnim za potpuno i pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i ponuđenim dokazima;
  • da učestvuje u izvođenju dokaza, postavlja pitanja svedocima i veštacima, iznosi činjenice koje su od značaja za inspekcijski nadzor;
  • da predlaže dokaze i iznosi pravne tvrdnje; 
  • da zahteva preventivno delovanje;
  • da upozori inspektora na tajnost informacija koje mu čini dostupnim; 
  • da ukaže na nezakonitosti u postupku i da zahteva da se one otklone; 
  • da zahteva naknadu štete koja mu je prouzrokovana nezakonitim inspekcijskim nadzorom;

Nadzirani subjekat je dužan da bude prisutan na mestu inspekcijskog nadzora, ukoliko je obavešten o istom, osim ako postoje opravdane okolnosti koje ga u tome sprečavaju, o čemu je dužan da blagovremeno obavesti inspekciju. Ako nadzirani subjekat koji je uredno obavešten o predstojećem nadzoru ne bude prisutan na mestu vršenja nadzora, inspekcijski nadzor se vrši u prisustvu službenog ili drugog lica koje se zatekne na mestu.

Nadzirani subjekt dužan je da inspektoru koji mu predoči službenu legitimaciju i uruči nalog za inspekcijski nadzor omogući nesmetan inspekcijski nadzor, što podrazumeva naročito da:

  • Stavi na raspolaganje odgovarajući radni prostor za terenski nadzor;
  • Obezbedi uvid u poslovne knjige, opšte i pojedinačne akte, evidencije, izveštaje, ugovore, privatne isprave i drugu dokumentaciju nadziranog subjekta od značaja za inspekcijski nadzor, a u obliku u kojem ih poseduje i čuva; 
  • Omogući pristup lokaciji, zemljištu, objektima, poslovnom idrugom nestambenom prostoru, postrojenjima, uređajima, opremi, priboru, vozilima idrugim namenskim prevoznim sredstvima, drugim sredstvima rada, proizvodima, predmetima koji se stavljaju u promet, robi u prometu i drugim predmetima kojima obavlja delatnost ili vrši aktivnost, kao i drugim predmetima od značaja za inspekcijski nadzor;
  • Blagovremeno pruži potpune i tačne podatke koji su mu dostupni, a ako nešto od toga ne može – da razloge za to pisano obrazloži inspektoru.
  • Na zahtev inspektora usmeno ili pisano izjasni se o predmetu nadzora.
  • Poštuje integritet i službeno svojstvo inspektora.

S kojim će se vrstama inspekcije obveznici e-fiskalizacije najviše susretati?

Najviše dodira sa obveznicima novog zakona imaće poreska, tržišna i inspekcija rada.

Poreska inspekcija kontroliše da li se poreski obveznici pridržavaju poreskih propisa i da li redovno uplaćuju poreze i ostale dažbine.

Zadatak tržišne inspekcije je da kontroliše zakonitost svih oblika trgovine i prodaje roba i usluga, izdavanje računa, poštovanje garancija i slično.

Inspekcija rada kontroliše da li se poštuju prava zaposlenih i propisi o bezbednosti i zdravlju na radu.

Poreska inspekcija i provera provedbe e-fiskalizacije

U starom modelu fiskalizacije Poreska uprava je imala relativno slab uvid u dokumentaciju i poslovanje preduzetnika u usporedbi sa novim zakonom, kada će da ima uvid u apsolutno svaki fiskalni račun pa čak i uvid u vreme kada je on izdat. Upravo je manjak informacija za procene rizika u Poreskoj Upravi i bio glavni okidač državnim organima da modernizuju fiskalizaciju i donesu nove propise u skladu sa tehnologijom i vremenom. Prijašnji zakon je zastareo, a Poreska uprava nije imala dovoljno podataka koje je dobijala u dnevnim izveštajima: broj fiskalnih računa izdat tog dana i iznosi po poreskoj stopi nisu dovoljni za ozbiljnu analizu rizika i smanjenje Sive ekonomije u državi.

Ono šta Poreska uprava planira da ostvari je slanje inspektora u ciljanu terensku kontrolu s unapred pripremljenim informacijama.

Šta je sistem za upravljanje e-fiskalizacijom?

Sistem za upravljanje fiskalizacije (SUF) je sistem na strani Poreske uprave koji će da integriše ceo sistem fiskalizacije sa Poreskom upravom. U ovom sistemu će se skupiti svi fiskalni računi sa prodajnih mesta poreskih obveznika. Svi podaci sa fiskalnih računa će biti dostupni Poreskoj upravi; ne samo zaglavlje, broj računa i total sa poreskim stopama nego apsolutno sve, pa čak i stavke sa računa. Sistem je podešen da prihvata 15 miliona računa dnevno. 

Šta je napredna analitička platforma?

Napredna analitička platforma je sastavni deo sistema za upravljanje fiskalizacijom. Napravljena je zbog analiziranja ogromne količine podataka koji će se slivati u sistem. Pomoću nje dolazi do automatske analize svih podataka sa fiskalnih računa, pa samim tim i analize svakog poreskog obveznika i njegovog ponašanja u vidu samog izvršavanja poslovanja i prometa kojeg ostvaruje na dnevnoj, nedeljnoj, mesečnoj i godišnjoj bazi. Platforma na taj način signalizira neuobičajna ponašanja poreskih obveznika i poslovnih prostora koje će poreski inspektor ciljano da poseti.

Šta pokreće alarme u analitičkoj platformi koji služe inspektorima za kontrolu?

Istek bezbednosnog elementa
Želimo da naglasimo važnost produžavanja isteklog bezbednosnog elementa odnosno digitalnog sertifikata ili bilo koje stavke koja je istekla i treba da se produlji. Po našem iskustvu, inspektori za ovakve propuste nemaju razumevanja ni kad je minimalno kašnjenje u pitanju.

Zakašnjelo slanje računa izvan zakonskog roka od 5 dana
Važno je znati da prekidom internet konekcije fiskalizacija i dalje radi šta omogućava lokalni procesor fiskalnih računa. On sakuplja sve podatke o računima koji su napravljeni dok je internet u prekidu i na osnovu toga izdaje validne fiskalne račune koji poreski obveznik treba dati kupcu. Fiskalni računi koji su izdati kupcu na taj način treba da budu poslani Poreskoj upravi u zakonskom roku od 5 dana. To jasno daje do znanja da brisanjem računa pre uspostave internet konekcije se ne može sprečiti proces fiskalizacije jer ti su računi već zabeleženi u lokalnom procesoru fiskalnih računa. Takođe, treba da razumete važnost interneta u ovom sistemu. S obzirom da se radi o onlajn fiskalizaciji, postarajte se za kvalitetnu internet konekciju u vašem objektu koja neće biti razlog stopiranja rada fiskalne kase i potencijalne posete poreskih inspektora. Ukoliko dođe do prekida internet konekcije nastojte to otkloniti pre isteka zakonskog roka od 5 dana za slanje računa Poreskoj upravi.

Neuobičajeno ponašanje poreskog obveznika vezano za količinu i vreme izdavanja računa
Ukoliko je poreski obveznik u određenom periodu imao određeni obim i vrednost izdatih računa, a onda analitički to odskače za određeni period to će biti alarm inspektorima Poreske uprave da se izvrši kontrola.

Neispravno slanje podataka softvera u kojem radite prema Poreskoj upravi
Ukoliko softver u kojem radite iz bilo kog razloga počne slati neispravne podatke računi se neće moći fiskalizovati i Poreska uprava će da izvrši kontrolu naplatnog mesta.

Neuobičajen broj storniranih računa
Preterano storniranje računa može da uzrokuje češće inspekcijske kontrole.

QR kod i uloga građana u kontroli e-fiskalizacije

qr-kod-novi-zakon-o-fiskalizaciji

Novina koju će doneti zakon o e-fiskalizaciji je i provera validnosti fiskalnih računa pomoću QR koda ili hiperlinka. Jednostavnim skeniranjem QR koda preko kamere mobilnog telefona, građani Srbije će bez problema moći da provere da li je račun validan ili ne. Želeći da potakne sudelovanje građana u suzbijanju sive ekonomije, i službeno je najavljeno da će država da organizuje razne nagradne igre kako bi posticala ljude da provere svoj fiskalni račun. 

Ako pri proveri putem QR koda fiskalni račun ne bude validan znači li to da vas je građanin nesvesno prijavio inspekciji? 

Da, tehnički znači! Poreska uprava će dobiti informaciju da račun iz vašeg poslovnog prostora nije validan odnosno nije fiskalizovan. Ne možemo da znamo hoće li vam odmah zatim i doći u nadzor, ali smo sigurni da mogu. Država je mislila na sve kad je u pitanju suzbijanje sive ekonomije u teoriji, a u praksi ćemo videti kako zakon zaista funkcioniše posle 30.04.2022.

Kolike su kazne za propuste u zakonu?

Kazne za propuste u zakonu su:

Privremena zabrana obavljanja delatnosti ukoliko se ne ispoštuje predmet fiskalizacije i u određenom zadatom roku ne otkloni povreda:

  • U trajanju do 15 dana ukoliko se određena nepravilnost utvrdi prvi put;
  • U trajanju do 90 dana ukoliko se nepravilnost utvrdi drugi put;
  • U trajanju od jedne godine ukoliko se nepravilnost utvrdi i treći put

Novčane kazne predviđene za neizdavanje fiskalnog računa su:

  • Za poreskog obveznika preduzetnika novčana kazna u iznosu od 50.000,00 do 500.000,00 dinara.
  • Za pravna lica odnosno veće kompanije u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara.
  • Za odgovorno lice iznosi od 50.000 do 150.000 dinara

Uloga programa za fiskalnu kasu za kvalitetnu provedbu e-fiskalizacije

kako-se-fiskalizovati-2022
Program za fiskalnu kasu – POS Sector

Novi zakon o e-fiskalizaciji u prvi plan stavlja program (softver) za fiskalne kase koji postaje veoma važan element celog sistema. Bez ispravnog i kvalitetnog programa ostali elementi sistema za fiskalizaciju ne mogu ispravno raditi. Zato, pre nego se odlučite, treba da se dobro informišete o dobavljaču programa i samom programu. Savetujemo vam da saznate odgovore na sledeća pitanja:

  • Ima li dobavljač dovoljno iskustva u provedbi fiskalizacije ili mu je e-fiskalizacija u Srbiji prva s kojom se susreće?
  • Ima li program iza sebe korisničku podršku kojoj se mogu obratiti u bilo koje vreme u slučaju da mi se dogodi nekakav problem?
  • Da li se program samo može kupiti ili postoji opcija da se unajmljuje na mesečnoj ili godišnjoj bazi?
  • Mogu li da pre kupovine ili najma isprobam program?

Kvalitet programa (softvera) za fiskalne kase na prvu nije lako prepoznati. 
Potrebno je koristiti program da bi ste se uverili u njegove funkcionalnost i kvalitetu.

POS Sector možete besplatno isprobati 3 meseca. Prilikom probnog perioda sami ćete osetiti odgovara li vam program i kompletna usluga koju vam POS Sector pruža. Ukoliko nastavite sa korišćenjem niste dužni da potpišete nikakav ugovor.

Jedna od bitnih stavki na koju treba da obratite pažnju je korisnička podrška. Dobra i pre svega, uvek dostupna podrška osnova je za brz rad i uspešno poslovanje. Podrška treba da bude dostupna 24/7, a to znači i izvan standardnog radnog vremena, u kasnim večernjim satima, vikendima i praznicima.

Pre kupovine ili iznajmljivanja programa obvezno proverite da li je korisnička podrška uključena u cenu programa, a ako nije koliko će da košta.

Pre nego što se odlučite za program, dogovorite konačnu  cenu sa dobavljačem. Na tržištu se nude jeftini programi koji, na kraju kad se zbroje svi dodatni troškovi zapravo ispadnu veoma skupi. Početna cena takvih programa je mala i na prvu može da vas privuče. Tek u toku korišćenja programa saznate da se troškovi poput instalacije programa, korisničke podrške, nadogradnje programa itd. plaćaju dodatno. 

Kompanije koje nisu sasvim transparente u smislu onoga što ulazi u cenu najma programa, nemojte ni uzimati u obzir.

Ukoliko ćete unajmiti program za fiskalne kase POS Sector, znaćete šta da očekujete i koliko će to da vas košta. Naše transparentno i fer poslovanje kojim smo se vodili od samih početka, napravilo nas je liderom na području delatnosti kojom se bavimo od 2006 godine. POS Sector koristi preko 4000 korisnika koji izdaju preko 180 miliona fiskalnih računa godišnje.

Cene programa su jasno prikazane na POS Sector web stranici. Ispod svakog paketa napisano je šta on nudi i koliko košta. POS Sector ima više različitih paketa iz razloga što korisnici zahtevaju različite mogućnosti programa ovisno o svom poslu, frekvenciji izdavanja računa, broju kasa, osoblja i sl.

POS Sector je modularan i u svakom momentu ga možete prilagoditi potrebama svog poslovanja po principu plaćam ono što koristim.

Sledeća bitna stvar je da nakon besplatnog perioda POS Sector možete iznajmljivati mesečno ili godišnje. Ovo je idealno rešenje za one koji ne žele izdvojiti veću svotu novca za kupovinu programa. 

  • POS Sector program je kompletno rešenje za e-fiskalizaciju, ali i za vođenje poslovanja. Procesor fiskalnih računa (L-PFR) je u sklopu softvera, tako da vam uz POS Sector za rad u novoj fiskalizaciji treba još samo Windows računar, čitač kartica i bilo koji štampač. To znači da s programom POS Sector korisnik dobiva 2 u 1 kompletno rešenje za vođenje poslovanja + program za elektronsku fiskalizaciju i to 3 meseca besplatno.
  • Korišćenjem POS Sectora ne treba da plaćate dva različita softvera za funkcionisanje e-fiskalizacije i vođenje poslovanja, ne treba da kupujete lokalni procesor fiskalnih računa (L-PFR), kao ni da plaćate njegovo mesečno održavanje.

Troškovi koje možete da izbegnete su:

  • Nabavka zasebnog L-PFR cca. 10 000 – 14 000 RSD (80 – 120 Evra) jednokratno za svaku kasu
  • Najam zasebnog softvera za rad L-PFR cca. 3 000 – 3 500 RSD (25 – 30 Evra) mesečno za svaku kasu
  • Najam zasebnog softvera za vođenje poslovanja cca. 3 000 – 6 000 RSD (25 – 50 Evra) mesečno
  • Nabavka posebnog štampača koji u sebi ima L-PFR i čitač kartica cca. 12 000 – 24 000 RSD (100 – 200 Evra)

POS Sector je jedini program na tržištu Srbije koji vam nudi da izbegnete sve gore navedene troškove, ali da u isto vreme imate najkvalitetnije rešenje za vaše poslovanje.

Pozovite nas na broj 011 441 9070 ili popunite formu ispod i dobićete besplatno korišćenje POS Sectora 3 meseca.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom tekstu imaju sledeća značenja:

  • Inspekcija je organ u sastavu, unutrašnja organizaciona jedinica ili inspektori organa državne uprave, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili drugog subjekta sa javnim ovlašćenjima, koja vrši inspekcijski nadzor;
  • Inspektor je službeno lice sa posebnim ovlašćenjima, obavezama i odgovornostima propisanim zakonom, koje ispunjava uslove za obavljanje inspekcijskog nadzora, vrši inspekcijski nadzor i uživa krivičnopravnu zaštitu propisanu zakonom;
  • Nadzirani subjekat je pravno lice, preduzetnik i fizičko lice, organizacioni oblik preko koga fizičko ili pravno lice obavlja delatnost ili vrši aktivnost za koga ne postoji obaveza registracije, kao i subjekat sa javnim ovlašćenjima u skladu sa zakonom, čije poslovanje i postupanje se nadzire;
  • Neregistrovani subjekat je nadzirani subjekat koji obavlja delatnost ili vrši aktivnost a nije upisan u odgovarajući registar koji vodi Agencija za privredne registre, kada je upis u ovaj registar propisani uslov za obavljanje delatnosti ili vršenje aktivnosti;
  • Rizik je kombinacija verovatnoće nastanka štetnih posledica po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese, koje mogu nastati iz poslovanja ili postupanja nadziranog subjekta, i verovatne težine tih posledica;
  • Kontrolna lista je dokument koji sadrži spisak prioritetnih pitanja provere i drugih radnji za koje je inspekcija ovlašćena, određenih prema težini mogućih štetnih posledica u određenoj oblasti saglasno pravilima o proceni rizika, predmet i obim provere;
  • Akt o primeni propisa je akt u formi mišljenja, objašnjenja, odgovora na pitanje, preporuka i akta drugog naziva u skladu sa zakonom, koji se odnosi na primenu zakona ili drugog propisa iz delokruga inspekcije, a koga u pisanom obliku sačinjava nadležni organ državne uprave, odnosno autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili drugi subjekat sa javnim ovlašćenjima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava i drugim zakonom;
  • Predstavka je prijava, peticija, predlog i akt drugog naziva koga zainteresovano fizičko i pravno lice podnosi inspekciji u cilju iniciranja pokretanja postupka inspekcijskog nadzora;
  • Službena savetodavna poseta je oblik preventivnog delovanja inspekcije pružanjem stručne i savetodavne podrške nadziranom subjektu na licu mesta, koju inspekcija organizuje van inspekcijskog nadzora;
  • Preventivni inspekcijski nadzor je inspekcijski nadzor usredsređen na sprečavanje nastanka verovatnih štetnih posledica;
  • Veća vrednost je vrednost određenog materijalnog dobra koja iznosi najmanje 3.000.000 dinara

Zakonske odredbe vezane za elektronsku fiskalizaciju u Srbiji 2022 možete naći na dnu ovog teksta.