Upotreba nelegalnog ili nelicenciranog softvera postala je toliko raširena da mnogi korisnici prihvataju takvo ponašanje kao normu, što može stvoriti zabunu da je takva praksa dozvoljena i opravdana. Međutim, nedostatak informacija o ovoj temi može imati ozbiljne negativne posledice po korisnike, posebno kada se suoče sa pravnim, finansijskim i bezbednosnim problemima.

Korišćenje nelicenciranih računarskih programa nosi rizike za pojedince i organizacije, uključujući mogućnost kršenja autorskih prava, gubitak podataka, pravne tužbe, ali i rizike po nečiju privatnost i bezbednost.

Softver, kao originalno kreativno delo, prvenstveno je zaštićen autorskim pravom, a može biti zaštićen i drugim pravima intelektualne svojine. Korišćenje takozvanog „krekovanog” softvera se ne razlikuje mnogo od krađe nečije imovine, poput bicikla ili automobila, a posledice korišćenja mogu biti veoma nepovoljne.

U nastavku saznaj kako upotreba nelegalnog softvera može uticati na tvoje poslovanje i kako inspekcijska kontrola suzbija nezakonitu upotrebu softvera. Takođe analiziramo ključne razloge zašto ljudi biraju nelicencirani softver i koje opasnosti su povezane sa takvim izborima.

Razlike između legalnog i nelegalnog softvera

Prema godišnjoj studiji Business Softvare Alliance (BSA), više od 50 odsto svih korisnika računara priznaje da koristi ilegalni softver. Globalna studija sprovedena je na 15.000 ispitanika iz 33 zemlje. Studija je pokazala da se ukupna šteta prouzrokovana upotrebom nelegalnog softvera procenjuje na 63,4 milijarde dolara.

Rezultati globalnog istraživanja pokazali su da je piraterija najzastupljenija na tržištima u razvoju i zemljama u tranziciji sa slabijom kupovnom moći i nižim životnim standardom. Tako je otkriveno da u Gruziji i Moldaviji ima čak 90 odsto računara sa nelegalnim softverom. U poređenju sa razvijenim zemljama, pirati iz zemalja u tranziciji instaliraju četiri puta više ilegalnih programa nego pirati sa razvijenih tržišta.

Legalni softver se odnosi na programe koji su kupljeni ili nabavljeni u skladu sa licencom i uslovima koje su postavili proizvođači softvera. Kada korisnici koriste legalan softver, oni se pridržavaju uslova korišćenja i plaćaju licencu za korišćenje, što im daje pravo da koriste softver. Legalni softver često dolazi sa podrškom proizvođača, ažuriranjima, bezbednosnim nadogradnjama i drugim uslugama koje obezbeđuju optimalno funkcionisanje programa.

S druge strane, ilegalni softver uključuje programe koji se koriste bez odgovarajuće licence ili ovlašćenja proizvođača. Ovo može uključivati piratske verzije softvera koje su ilegalno preuzete sa Interneta ili kopije softvera koje su distribuirane bez dozvole vlasnika autorskih prava. Korišćenje nelegalnog softvera predstavlja kršenje autorskih prava i može rezultirati pravnim i finansijskim posledicama.

Razlike između legalnog i nelegalnog softvera se manifestuju u nekoliko ključnih aspekata:

1. Cena i troškovi: Legalni softver obično ima fiksnu cenu koja uključuje licencu, podršku i ažuriranja. Ilegalni softver je često besplatan ili dostupan po nižoj ceni, ali to ne opravdava rizike povezane sa njegovom upotrebom.
2. Bezbednost i stabilnost: Legalni softver često ima bezbednosne nadogradnje i ažuriranja koja poboljšavaju stabilnost programa. Ilegalni softver može biti izložen bezbednosnim ranjivostima i malveru jer ga proizvođač ne podržava.
3. Podrška i usluge: Korišćenje legalnog softvera omogućava pristup podršci proizvođača, dok ilegalni softver ne pruža takve usluge, ostavljajući korisnika bez pomoći u slučaju tehničkih poteškoća.
4. Pravni aspekti: Korišćenje legalnog softvera obezbeđuje da korisnik postupa u okviru zakona i izbegava pravne posledice. Upotreba nelegalnog softvera može dovesti do kršenja autorskih prava i inspekcijskih kontrola sa ozbiljnim posledicama.

Sve u svemu, razlike između legalnog i nelegalnog softvera su jasne i korisnici treba da budu svesni važnosti poštovanja licencnih i zakonskih propisa. Korišćenje legalnog softvera nije samo pitanje poštovanja zakona, već i obezbeđenja sigurnosti, stabilnosti i podrške softverskim programima.

Razlike između besplatnog, otvorenog koda i licenciranog softvera

Razlika između besplatnog, otvorenog koda i licenciranog softvera je takođe veoma važna za jasnije razumevanje ove teme. Besplatni softver može biti legalan, ali to ne mora da znači da je otvorenog koda i da može biti ograničen u pogledu upotrebe. Softver otvorenog koda je otvoren za pregled, modifikovanje i distribuciju, ali i ovde postoje određena pravila koja korisnici moraju da poštuju. Licencirani softver podleže autorskim pravima i uslovima korišćenja koje postavlja proizvođač, a korisnici moraju da kupe licencu ili se pretplate na softverske usluge.

Besplatni softver

Besplatni softver se odnosi na programe koje korisnici mogu da preuzimaju i koriste bez plaćanja. Međutim, besplatni softver ne znači nužno da je izvorni kod dostupan korisnicima za pregled, modifikovanje ili distribuciju kao kod softvera otvorenog koda. Besplatni softver se može nuditi pod licencom koja dozvoljava samo određene vrste korišćenja, dok druge funkcije ili komercijalna upotreba mogu biti ograničene.

Jedna od glavnih prednosti besplatnog softvera je njegova dostupnost široj publici, jer korisnici mogu da ga koriste bez dodatnih troškova. To ga čini atraktivnim izborom za pojedince, organizacije i preduzeća sa ograničenim budžetom. Besplatni softver takođe može da obezbedi osnovnu funkcionalnost potrebnu za obavljanje određenih zadataka.

Međutim, besplatni softver može imati nedostatke. Na primer, može doći do nedostatka podrške od strane proizvođača ili ograničenja za ažuriranja i bezbednosne nadogradnje. Neki besplatni softver takođe može uključivati oglase ili dodatne usluge koje često ometaju rad programa.

Kada se besplatni softver nudi pod licencom koja omogućava besplatno korišćenje i poštovanje uslova koje je postavio proizvođač, korisnici mogu da ga koriste bez kršenja zakona. Međutim, iako je besplatan, softver može biti ograničen u funkcijama ili upotrebi, a korisnici bi trebalo da budu pažljivi pri izboru kako bi osigurali da je softver bezbedan i legalan.

Softver otvorenog koda

Softver otvorenog koda je vrsta softvera čiji je izvorni kod dostupan javnosti za pregled, modifikaciju i distribuciju. To znači da svaki programer ili korisnik može pregledati, prilagoditi i poboljšati softver prema sopstvenim potrebama. Softver otvorenog koda se obično objavljuje pod licencom koja omogućava besplatno korišćenje, modifikaciju i deljenje softvera, ali uz određene uslove za zaštitu prava svih korisnika.

Postoji mnogo prednosti korišćenja softvera otvorenog koda. Prvo, zbog otvorenosti koda, programeri širom sveta mogu da učestvuju u poboljšanju softvera, što često rezultira većom stabilnošću i bezbednošću programa. Drugo, softver otvorenog koda je često besplatan ili ima veoma niske troškove, što ga čini privlačnim za pojedince, organizacije i kompanije. Treće, zajednice otvorenog koda su obično veoma aktivne, što korisnicima daje pristup podršci i resursima koji mogu biti korisni u korišćenju i prilagođavanju softvera.

Uprkos brojnim prednostima, softver otvorenog koda takođe ima izazove, kao što su varijacije u kvalitetu softvera i nivoima podrške. Zbog toga je važno pažljivo odabrati softver otvorenog koda i proveriti njegove karakteristike pre nego što ga upotrebite.

Sve u svemu, i besplatni softver i softver otvorenog koda mogu biti legalni ako korisnici poštuju uslove licenciranja.

Softver otvorenog koda je dragocen resurs za tehnološku zajednicu, koji korisnicima nudi fleksibilnost, pristupačnost i prilagodljivost.

Licencirani softver

Licencni program se odnosi na softverski proizvod koji je dobijen plaćanjem odgovarajuće licence od proizvođača softvera. Licenca omogućava korisnicima da legalno koriste program u skladu sa uslovima korišćenja koje je postavio proizvođač. Licencni programi dolaze sa različitim tipovima licenci, kao što su jednokratne licence, usluge pretplate ili licence za više korisnika, koje se mogu prilagoditi potrebama pojedinaca, kompanija ili organizacija.

Korišćenje licencnih programa ima mnogo prednosti. Prvo, licencirani programi često dolaze sa podrškom proizvođača, koja pruža pomoć korisnicima u slučaju tehničkih poteškoća. Drugo, licencirani softver obično dobija redovne ispravke i bezbednosne nadogradnje, koje obezbeđuju stabilnost i bezbednost programa. Treće, licencni programi obično nude napredne funkcije i opcije prilagođavanja koje besplatnim programima i programima otvorenog koda često nedostaju.

Licencni programi podležu uslovima korišćenja i autorskim pravima proizvođača, što znači da korisnici moraju da se pridržavaju pravila i uslova navedenih u licenci. Ovo uključuje zabrane neovlašćenog deljenja ili distribucije softvera i korišćenje softvera samo na određenim uređajima ili unutar jedne organizacije, u zavisnosti od vrste licence. Licencni programi su uvek legalni ako su nabavljeni i korišćeni u skladu sa licencama proizvođača. Iako korisnici moraju da plate za licencirani softver, prednosti uključuju podršku proizvođača, redovna ažuriranja i pravnu sigurnost.

Licencni programi su pouzdan i siguran izbor za korisnike koji traže visok kvalitet, podršku i ažuriranja. Korišćenjem licenciranog softvera obezbeđuje se i poštovanje zakonskih propisa i zaštita autorskih prava proizvođača.

Uzroci korišćenja nelegalnog softvera

Takozvana softverska piraterija podrazumeva neovlašćeno umnožavanje ili distribuciju softvera zaštićenog autorskim pravom. Ovo uključuje kopiranje, preuzimanje sa Interneta, deljenje, prodaju ili instaliranje više kopija softvera na lične ili poslovne računare. Mnogi korisnici nisu svesni da pri kupovini softvera zapravo kupuju licencu za njegovo korišćenje po uslovima prodaje, a ne sam softver za neograničeno korišćenje. Licenca definiše kako i koliko puta se softver može instalirati, tako da je treba pažljivo pročitati. Ako korisnik napravi više kopija softvera nego što licenca dozvoljava, ovo se smatra piraterijom.

Uprkos zakonima i propisima koji regulišu korišćenje softvera, mnogi korisnici i dalje pribegavaju nelegalnom softveru. Postoji nekoliko uzroka koji doprinose ovoj pojavi:

• Troškovi: Jedan od najčešćih razloga zašto se korisnici odlučuju za ilegalni softver je ušteda novca. Legalni softver može imati visoku cenu, posebno za poslovne korisnike, pa se neki odlučuju za piratske ili neovlašćene kopije softvera kako bi smanjili troškove.
• Pristupačnost: Ilegalni softver je često lako dostupan na mreži, što korisnicima olakšava preuzimanje i korišćenje. Piratske verzije popularnih programa mogu se naći na raznim veb lokacijama, što podstiče korisnike da ih koriste umesto legalnih verzija.
• Nedostatak informacija: Mnogi korisnici nisu svesni zakonskih obaveza koje proizilaze sa korišćenjem softvera, pa nesvesno koriste nelegalni softver. Nedostatak informacija o rizicima i posledicama takođe doprinosi korišćenju nelegalnog softvera.
• Potrebne funkcije: Ponekad korisnici traže određene funkcije koje legalne verzije softvera ne nude besplatno ili su dostupne samo u skupljim verzijama. Ovo može dovesti do korišćenja nelegalnih ili piratskih verzija koje nude sve funkcije besplatno.
• Kulturni i društveni faktori: U nekim zemljama ili zajednicama, upotreba nelegalnog softvera može biti prihvaćena kao uobičajena praksa, što smanjuje percepciju rizika i nezakonitosti.

Imajući u vidu ove uzroke, važno je edukovati korisnike o rizicima i posledicama korišćenja nelegalnog softvera i promovisati svest o važnosti poštovanja zakona i licenciranja softvera. Obezbeđivanje pristupa pristupačnim i legalnim alternativama takođe može pomoći u smanjenju upotrebe nelegalnog softvera.

Opasnosti i rizici korišćenja nelegalnog softvera

Korišćenje nelegalnog softvera nosi brojne opasnosti i rizike koji mogu imati dugoročne posledice po korisnike. Ilegalni softver često ne dobija redovne ispravke i bezbednosne nadogradnje, ostavljajući korisnike podložnim napadima malvera, hakovanju i krađi podataka.

Korisnici nelegalnog softvera takođe nemaju pristup zvaničnoj podršci proizvođača, što znači da se suočavaju sa poteškoćama bez ikakve pomoći, što može dovesti do gubitka podataka ili zastoja.

Pored toga, korišćenje nelegalnog softvera krši autorska prava proizvođača, što može dovesti do tužbi, novčanih kazni i drugih pravnih posledica. Ilegalni softver je često nestabilan i manje pouzdan, što dovodi do čestih kvarova, kvarova sistema i gubitka podataka, ometajući produktivnost i stvarajući dodatne troškove.

Dugoročno gledano, upotreba nelegalnog softvera ne podržava inovacije, usporavajući napredak tehnologije. Zbog svih ovih rizika, korisnici treba da izbegavaju korišćenje nelegalnog softvera i da ulažu u legalne verzije kako bi osigurali sigurnost, stabilnost i pravnu zaštitu.

Kako proveriti legalnost softvera?

Ključni korak u obezbeđivanju legalnosti softvera je provera licence. Kada korisnici kupuju ili preuzimaju softver, važno je da temeljno pregledaju pridruženu licencu. Autentične licence uključuju jasne uslove korišćenja, informacije o identifikaciji korisnika i informacije o trajanju licence. Verifikacija licence takođe uključuje proveru autentičnosti ključa licence ili serijskog broja preko zvaničnih kanala proizvođača. Da bi proverili validnost licence, korisnici mogu da kontaktiraju proizvođača ili da koriste onlajn alate za verifikaciju ključeva.

Netačna ili nevažeća licenca može ukazivati na nezakonit softver ili kršenje autorskih prava. Stoga je temeljna provera autentičnosti i validnosti licence ključna da bi se obezbedilo legalno korišćenje softvera. Usklađenost sa licenciranjem ne samo da obezbeđuje legalnu upotrebu softvera, već doprinosi i podršci razvoju softverske industrije i održavanju integriteta digitalne zajednice.

Zvanični sajtovi proizvođača softvera su polazna osnova za bezbednu i legalnu nabavku softverskih proizvoda. Ove stranice su pouzdane, pružaju sigurnost i često nude direktna preuzimanja softvera. Na zvaničnim veb lokacijama, proizvođači nude autentične verzije softvera koje su ispravne i bezbedne za instalaciju. Kada korisnici preuzimaju softver sa ovih izvora, mogu biti sigurni da koriste originalne verzije proizvoda koje su u skladu sa autorskim pravima proizvođača.

Pored toga, zvanični veb-sajtovi često nude korisničku podršku i resurse koji pomažu korisnicima da pravilno instaliraju, aktiviraju i koriste softver. Koristeći zvanične veb stranice, korisnici smanjuju rizik od preuzimanja lažnih, falsifikovanih ili nelegalnih verzija softvera, što takođe pomaže da se proveri legalnost softvera.

Korišćenje alata za verifikaciju softvera je još jedan način da se proveri legalnost softverskih proizvoda. Ovi alati omogućavaju korisnicima da verifikuju softverske ključeve, serijske brojeve i druge identifikatore kako bi bili sigurni da su povezani sa legitimnim licencama.

Inspekcijski nadzor i suzbijanje upotrebe nelegalnog softvera

Inspektori proveravaju licence i dokumentaciju i koriste posebne alate za čitanje instaliranih programa na računarima.

U slučaju da poreski inspektor utvrdi određene nepravilnosti i nezakonitosti u korišćenju softvera, inspektor, u skladu sa ovlašćenjima predviđenim zakonom, može izreći neku od upravnih mera. To mogu biti:

Preventivne mere:

• Upozorenje na zakonske obaveze i kazne za nepoštovanje;
• Naređenje da se preduzmu određene radnje ili da se uzdrže od štetnih radnji;
• Ukazivanje na mogućnost negativnih posledica.

Mere za otklanjanje nezakonitosti u skladu sa posebnim zakonima

Ove mere izriču se posebnim rešenjem koje izdaje inspektor u slučaju da nadzirani subjekat u roku ne otkloni uočene nepravilnosti tokom inspekcijskog nadzora.

Posebne mere naredbi, zabrana i suspenzija, kao što su:

• Zabrana aktivnosti;

• Oduzimanje predmeta, dokumentacije i robe.

• Mere zaštite prava trećih lica, u smislu upoznavanja trećih lica čija je prava povređena od strane nadziranog subjekta nalazom inspekcijskog nadzora i izrečenim merama. Drugim rečima, ukoliko se tokom inspekcijskog nadzora utvrdi da je došlo do neovlašćenog korišćenja softvera drugog preduzeća, time se povređuje njegovo pravo, a inspektor je ovlašćen da o tome obavesti kompaniju , kao i o izrečenim merama tokom inspekcijskog nadzora.
• Naknada proizvođaču softvera u iznosu dvostruke cene svake nelicencirane kopije.

Možemo zaključiti da, ukoliko se utvrdi da su se dešavale nezakonite radnje u vezi sa korišćenjem softvera, poreski inspektor ima na raspolaganju niz ovlašćenja koja može da iskoristi. Pored toga, na osnovu rezultata inspekcijskog nadzora može biti pokrenut i eventualni krivični, prekršajni ili privredni prestup, što može dovesti do izricanja novčanih kazni o kojima smo ranije govorili.

Postupak inspekcijske kontrole

Državni inspektorat koristi specijalizovani softver za proveru instaliranih programa. Nakon pokretanja softvera, kreira se dokument sa informacijama o operativnom sistemu i listom instaliranih programa koji uključuje naziv, izdavača, verziju i datum instalacije. Inspektor će odštampati dokument i zatražiti dokaze o licencama (Faktura, COA – sertifikat o autentičnosti ili Ugovor o količinskoj licenci) kako bi napravio izveštaj o verifikaciji.

Moguće je zatražiti nekoliko dana za preuzimanje dokumentacije koja se u tom trenutku ne nalazi u objektu.

Iskustva ugostitelja i drugih preduzetnika

Inspekcijskim nadzorom proveravaju se svi računari koji se nalaze u poslovnom prostoru. Kolega ugostitelj je dobio ogromnu kaznu jer je zaposleni imao svoj privatni laptop u objektu. Pregledom tog laptopa pronašli su veliki broj nelegalnog softvera. Iako su inspektorima svi objašnjavali da je reč o privatnom laptopu, nije ih bilo briga jer po zakonu imaju pravo da pregledaju sve pronađene računare u objektu.

Aplikacija koju inspektori koriste za proveru računara vrlo lako proverava računar. Odmah se vidi nelegalan softver koji nema licencu, a za one koji su licencirani traže nalog. Faktura je često jedini dokaz koji prihvataju.

Ako nema računa – kazne su enormne. Znamo slučajeve da su prelazile 5.000 evra.

Napomena: Kupci računara često dobijaju unapred instaliran softver sa svojim novim računarom, što obično uključuje probni period nakon kojeg se program mora platiti ili ukloniti. Takvi programi mogu biti arhivatori, antivirusni softver, pretvarači formata datoteka i drugi. Nakon probnog perioda, neki od ovih programa postaju nefunkcionalni, dok drugi ostaju delimično funkcionalni. Ljudi sa osnovnim znanjem o računaru ponekad ne mogu lako da deinstaliraju ove programe jer je proces složen, pa ih korisnici drže na svojim računarima iako ih ne koriste. Neki korisnici su kažnjeni jer imaju takve programe na svojim računarima, iako nisu znali da su tamo instalirani.

Uzimajući u obzir sve navedeno, korisno je proveriti da li imaš neki od ovih programa na svom računaru, samostalno ili uz pomoć IT stručnjaka.

• Microsoft Office razne verzije
• VinRAR razne verzije
• AVG antivirusni program različitih verzija
• Adobe Acrobat razne verzije
• Microsoft Vindovs razne verzije
• CCleaner
• Eset NOD 32 antivirusni program
• Vinzip razne verzije
• AutoCAD program za crtanje
• Nero program za narezivanje CD/DVD-a
• CorelDRAV razne verzije
• Adobe Photoshop razne verzije

Ovi softveri su obično skupi, pa su kazne za nedozvoljeno korišćenje veoma visoke.

Kako proveriti računar i legalizovati softver?

Savetujemo da što pre proveriš svoj računar, deinstaliraš nelegalne softvere i eventualno legalizuješ one koji su neophodni za rad!

Nažalost, softver koji koristi Državni inspektorat nije dostupan za besplatno korišćenje, pa se možemo osloniti samo na alate koji vrše sličnu „proveru“ računara. Na internetu smo pronašli i testirali nekoliko alata za ovu svrhu koji ne zahtevaju instalaciju na računaru. Evo nekih od njih:

Totalna PC Audit

Vin Audit Freevare

Besplatna PC Audit

SIV Portable, koji se može instalirati na prenosivi USB stick.

Nakon pokretanja, programi skeniraju računar i sastavljaju listu instaliranih programa sličnu onoj koju koriste inspektori.

Nakon što prikupiš listu instaliranih programa, potrebno je da proveriš legalnost svakog od njih i pronađeš račune koji dokazuju da su legalno kupljeni. Neki proizvođači takođe izdaju sertifikate o licenci, tako da bi ih takođe trebao da prikupiš. Lista će takođe uključivati instalacije „servisnih paketa“, bezbednosnih zakrpa i raznih dodataka ili komponenti pojedinačnih paketa. Za njih nije potreban dokaz o kupovini jer su obično deo operativnog sistema ili osnovnih aplikacija, ali uveri se da ne propustiš nešto što zahteva dokaz o legalnosti.

Savet: Proveri programe za koje misliš da su besplatni. Većina ovih programa je besplatna samo za kućnu upotrebu.

Ukoliko imaš instalirane programe koje koristiš za posao, a ne poseduješ dokaz o njihovoj kupovini, trebalo bi da ih što pre legalizuješ. Kontaktiraj svog dobavljača IT opreme ili kontaktiraj zvanične softverske veb lokacije i zatraži ponude za potreban softver. Ako je potrebno više licenci za isti softver, proverirazličite opcije licenciranja. Često se može uštedeti novac ako se licence pribave na pravi način.

Uklanjanje nepotrebnog softvera

Ako na računaru pronađeš programe bez dokaza o kupovini i koje ne koristišza posao, odmah ih ukloniš. Najlakši način da to uradiš je da koristiš alate na kontrolnoj tabli. Ikona za deinstaliranje može se razlikovati u zavisnosti od operativnog sistema i jezika.

Budi oprezan kada deinstaliraš jer brisanje pogrešnih komponenti može uticati na stabilnost računara.

Korišćenje isključivo legalnog softvera je od suštinskog značaja za dugoročni uspeh poslovanja. Na ovaj način izbegavaju se potencijalne zakonske kazne i nepotrebni troškovi, a istovremeno se obezbeđuje bezbedno i pouzdano radno okruženje za zaposlene. Tako se postavljaju temelji za održiv i profitabilan rad ugostiteljskog objekta.