Šardone

Šardone je pravi vinski kameleon jer se pojavljuje u različitom stilu i različitog ukusa u zavisnosti od regije u kojoj se gaji. Arome, ukus i stepen kiselosti variraju u zavisnosti od uslova u kojim je grožđe raslo i tehnologije proizvodnje vina. Šardone svoje najbolje karakteristike ispoljava u Burgundiji gde je bogato, punog tela i izraženih sortnih aroma.

U hladnijim regijama poput Šabli regije u Francuskoj ova sorta daje kiselija, svežija i delikatnija vina sa citrusnim aromama. Petit Chablis je lagano belo vino izuzetno osvežavajućeg karaktera sa izraženim mineralnim i citrusnim aromama i najbolje je konzumirati ga dok je jako mlad, već u prve dve godine nakon berbe.

Sledeća kategorija je osnovni Chablis, mineralan, osvežavajući, oštar i potpuno autentičan. Ovaj šardone se takođe pije mlad, mada ponekad ima potencijal starenja i od nekoliko godina. Premier cru i grand cru Chablis su vina koja imaju odličan potencijal starenja zbog viška kiselina, a njihove arome se u potpunosti razvijaju tek posle pet do sedam godina. U toplijim regijama poput australijske oblasti Hunter Valley, ili kalifornijske Napa Valley vina napravljena od šardonea su bogatija, puterastija i puna voćnih aroma (dinje, breskve i sl.).

Šardone iz hladnijih regija se koristi za pravljenje šampanjca zbog poželjne kiselosti.

Mladi šardone koji nije bio u kontaktu sa hrastom (npr. Chablis) se uparuje sa laganim jelima poput sirovih školjki, rakova, kozica, poširane ribe, riblje paštete, piletine, paste ili rižota sa povrćem i predjela na bazi laganih salata.

Bogatiji šardone iz toplijih krajeva (jug Francuske, Čile, Novi Zeland, Australija, Južna Afrika) ide uz malo bogatija jela poput masnije ribe (losos, ajkula, tuna), jastoga, puterastog rižota, piletine i ćuretine sa sosovima na bazi bešamela i sl. Uz ova jela se dobro slaže i barikirani šardone, s tim da bi njega mogli upariti i sa grilovanim telećim odreskom, jelima od bundeve, paštetom od guščije jetre, jelima od kukuruza i crvene paprike, bogate puteraste sosove i čedar sir.

Stariji šardone koji je odležao od 3 do 8 godina ide uz bele tartufe, brancin u sosu od mirođije, jela koja uključuju divlje pečurke, grilovanog jastoga i školjke u puterastom umaku.

Šardone ne treba uparivati sa dimljenom ribom, kineskom hranom (bolji izbor je nemački rizling), mladim sirevima poput kozjeg ili ovčijeg, jelima na bazi paradajz sosa i azijskom kuhinjom.

Sovinjon blan

Sovinjon blan je dobar prijatelj hrane, vino lako za uparivanje. Vina napravljena od ove sorte variraju u stilu i ukusu u zavisnosti od podneblja u kom se proizvodе. Osvežavajući mineralni sovinjon će se povezati sa dolinom Loare, a onaj sa herbalnim aromama sa Novim Zelandom.

Vino koje se u Francuskoj pravi od sovinjona može biti sofisticirano, intenzivno, slatko dezertno vino tipično za regione Sauternes ili Barsac. Od njega se prave suva bela vina u susednom regionu Graves. U Australiji od ove sorte se proizvodi suvo vino voćnih aroma, ali i desertno vino.

Mineralni sovinjon blan iz hladnijih regiona  (Sancerre, Pouilly Fumé) se slaže uz jednostavno grilovanu ribu (brancin, orada, škarpina), salate sa kozjim sirom, jela sa svežim ili barenim paradajzom (pica, brusketi, špagete i rižoto u crvenom sosu), suši, dimljeni losos i sl.

Sovinjon blan sa citrusnim aromama poput argentinskog i čileanskog se dobro slaže sa grilovanom ribom, posebno sa sardinama i skušom, prženom ribom, maslinama i feta sirom, salatama sa avokadom, školjkama u marinadi od belog luka i sl.

Aromatični sovinjon sa herbalnim aromama kao što je onaj iz zapadne Australije je dobar pratilac salata od morskih plodova, špargli, odrezaka u sosu od belog bibera, začinjenih jela azijske kuhinje (čili, korijander) i sl.

Sovinjon blan odležao u hrastu kao što je beli Bordo i fumé blanc stil se može piti uz piletinu, teletinu i ćuretinu koju prati kremasti sos, jela od mladog graška i uz špargle. Paste sa belim puterastim sosom, na bazi slatke pavlake su, takođe, dobar par ovom vinu. Jednostavno grilovan losos, brancin ili orada mogu da se služe uz sovinjon iz drveta, ali se prednost daje mladom osvežavajućem vinu koje se čuva u tankovima od inoksa (nerđajućeg čelika).

Rajnski rizling

Rajnski rizling je veoma cenjeno belo vino u svetu. Najpoznatiji rizlinzi dolaze iz Nemačke i to iz Mozela, Rajnske oblasti (Rheinghaua), doline reke Nahe i Falca (Pfalza). Udruženje najboljih proizvođača rizlinga u Nemačkoj ima zaštitni znak crnog orla i zove se Grosses Gewächs.

Nemački rizlinzi se retko stavljaju u drvo jer su vrlo aromatični, imaju odličan potencijal starenja, i retko se mešaju sa drugim sortama.

Najbolja predikatna vina (podkategorija kvalitetnih nemačkih vina)  nose oznaku VDP.

Kabinet (Kabinett) suvi rizling sa malo alkohola, lagano vino, lakog tela pogodno je za uparivanje sa sušijem, kozjim sirom ili tajlandskim specijalitetima.

Špitliz (Spätlese) rizling označava kasnu berbu. Najčešće se bere 7 dana posle redovne berbe. Ovo vino može biti napravljeno u različitom stilu: suvo i slatko. Uz suva vina se preporučuje piletina, ćuretina, rakovi, obrok salate, a uz slađe azijska ili meksička kuhinja, kao i druga veoma začinjena jela.

Ausliz (Auslese) rizling označava probranu berbu. Najčešće je u pitanju poluslatko ili slatko vino. Dobro se uparuju sa desertima koji imaju stepen slasti manji od ovog vina. Sirevi sa plesnima su, takođe, dobar pratilac ovih vina.

Birnausliz (Beerenauslese) (BA) rizling se dobija od grožđa na čijim bobicama se razvija plemenita plesan botritis, koja svojim životnim ciklusom uklanja vodu iz grožđa i time povećava koncentraciju ukusa, aroma i šećera u bobici. Ova vina su veoma slatka i jako su dobra kao dezertna vina. Dobar spoj čine sa plavim sirevima, pačjom jetrom, bogatim desertima poput čokoladnog suflea, karamel kolača, čokoladom sa prženim lešnicima i sl.

Trokenbirnausliz (Trockenbeerenauslese) (TBA) je kasna probrana berba. Grožđe rizlinga podseća na grožđice i daje veoma slatka vina. Ovo vino čini dobar spoj sa desertima srednje slatkoće poput pudinga, pana kote, pite sa jabukama i sl. Treba izbegavati uparivanje sa teškim čokoladnim desertima.

Ajsvajn (Eiswein) ili ledena berba od rizlinga je desertno vino čija berba se obavlja u vreme kada su bobice grožđa smrznute. Rezultat je bogato slatko desertno vino. Ovo vino čini dobar spoj sa slanim i slatkim jelima pa se može upariti sa plavim sirevima, čokoladnim sufleom, krem bruleom, kolačima na bazi lešnika, tamnom čokoladom i sl.

Francuski rizling je suv, pun mineralnih nota, ima više alkohola, punije telo, osvežavajući je i ima više kiselina u odnosu na nemački. Ovaj rizling treba upariti sa dimljenom ribom, guščijom paštetom, rakovima, pečenom patkom ili ćurkom, obrok salatom (zbog aćeto balzamika) ili masnijom ribom (losos, tuna, morski pas i dr.) kako bi kiselina presekla masnoću.

Rizling iz Novog sveta (Vašington) može varirati od slatke do prilično suve verzije. U pitanju su vina sa cvetnim aromama i aromama kajsije, jabuke i breskve. U ovom regionu se, takođe, proizvode slatka vina (kasna berba, ledena berba) od rizlinga. Odabir hrane zavisi od količine zaostalog šećera. Ukoliko su suva vina onda se piju uz salate, povrće, ribu (uglavnom masniju), suši, manje aromatične mlade sireve, svinjetinu u voćnom sosu ili pačetinu. Slađa verzija ovog vina je idealan par uz tart od jabuke ili višnje.