Mišelinov vodič je serija godišnjih izdanja koja izlazi još od davne 1900. godine. Braća Andre i Eduard Mišelin su objavili prvo izdanje vodiča koji je sadržao korisne informacije za vozače uključujući mape, uputstva o promeni guma, listu automehaničarskih radnji, hotela i benzinskih stanica.

Dvadeset godina nakon toga su počeli da se pojavljuju i restorani kategorisani po utvrđenim kriterijumima koji su veoma brzo izazvali pažnju šire javnosti. Uočivši popularnost ovog segmenta braća su unajmila tim privatnih inspektora koji su u tajnosti obilazili i ocenjivali restorane.

Prva zvezdica za vrhunsku kuhinju dodeljena je 1926. godine, a tek 1931. nastale su i druga i treća zvezdica, odnosno hijerarhija ocenjivanja koja se održala do danas.  Mišelinove zvezdice se dodeljuju na osnovu ocene anonimnih kritičara. Ocenjuje se kvalitet jela, veština kuvanja i stvaranja mirisa, originalnost jela, cena (lokalni standardi određuju prosečnu cenu) i doslednost posetilaca.

 Restorani sa jednom Mišelinovom zvezdicom su veoma dobri restorani u svojoj kategoriji pri čemu se u njima nude jela pripremljena po doslednim visokim standardima. Jedna zvezdica je preporuka za dobro mesto gde se vredi zaustaviti na putovanju. Mišelinovu zvezdicu nije lako dobiti čemu govori u prilog činjenica da je u 2011. godini konkurisalo oko 5500 restorana od čega je samo 74 dobilo jednu zvezdicu, 17 dve zvezdice, a samo pet restorana tri zvezdice. Godine 2012. bilo je ukupno 1651 restoran sa jednom Mišelinovom zvezdicom.

Restorani sa dve Mišelinove zvezdice imaju odličnu kuhinju, te vešto i pažljivo osmišljena jela izuzetnog kvaliteta. Dve zvezdice su preporuka za mesto vredno skretanja tj. zaobilaženja sa unapred određenog puta radi posete restoranu. Samo 303 restorana su dobila ovo prestižno priznanje u 2012. godini. Restorani sa tri Mišelinove zvezdice predstavljaju sam vrh ugostiteljstva, mesto gde mogu da se probaju brojni specijaliteti, originalne recepture i vidi prezentacija hrane koja se graniči sa vrhunskom umetnošću. Gastronomska ponuda je na izuzetno visokom nivou, kao i selekcija vina. Tri zvezdice su preporuka za restoran zbog koga vredi daleko putovati. Zemlje u kojima se nalaze dobitnici tri Mišelinove zvezdice su: Japan, Francuska, Nemačka, SAD, Italija, Španija, Kina, Velika Britanija, Belgija, Švajcarska, Holandija i Monako.

U 2012. godini u svetu je bilo svega 106 nagraĊenih restorana. Najviše ih je u Japanu, a naročito u Tokiju gde ima 13 restorana koji su dobili ovo priznanje. U Francuskoj tri Mišelinove zvezdice ima 26 restorana, od toga 10 u Parizu.

Kako prijaviti restoran za dobijanje Mišelin zvezdice?

Veoma lako, ispunjavanjem prijave na zvaničnoj internet adresi Mišelin kompanije, moguće je prijaviti restoran za posetu inspektora i potencijalno dobijanje Mišelin zvezdice. Povratni odgovor se ne dobija jer inspektori posećuju restoran anonimno, bez prethodne najave. Ukoliko je hrana zaista dobra, vratiće se i drugi put. Nakon toga se sastaje komisija koja odlučuje o dodeli zvezdice.

U samoj prijavi veoma su važni i gosti koji šalju svoje nominacije za Mišelinove zvezdice. Mišelinovi inspektori su potpuno anonimni. Nikada se ne predstavljaju, a njihovi troškovi i obroci su plaćeni od strane Mišelin kompanije, nikada od strane restorana koji obilaze. Evaluacija podrazumeva ponovljeno testiranje kako bi ocena bila sto objektivnija. Inspektorima je zabranjeno da istupaju u javnosti, pa čak i da pričaju u svom okruženju kojim se poslom bave da bi njihova anonimnost bila što pouzdanija.

 

Kao dižestivi se najčešće služe obojena alkoholna pića poput konjaka, brendija, viskija, pojačanih vina, likera, ruma itd. Ukoliko jelo nije posluženo na tanjirima nego na ovalima prvo će se poslužiti dame i starije osobe potom muškarci. Nikada ne treba sipati previše u tanjir.

Ukoliko se želi pojesti više trebalo bi bez komentarisanja dosuti u tanjir nakon što se pojede prva porcija.  Kada se jelo sipa u tanjir, uvek se koristi pribor koji je predviđen za sipanje, nikad lični pribor koji je korišćen pri obedovanju. Forleger (kašika i viljuška) ili hvataljka se odlaže tako da bude lako dostupan onom ko je na redu da se posluži.  U društvu muškarca žena počinje jesti prva. Nepristojno je početi jesti pre nego što se hrana posluži svima. Kada se hrana posluži treba pričekati da se domaćin prvo posluži ili da se obrati gostima da se posluže.

U izuzetnim slučajevima domaćin kaže gostima da počnu sa jelom pre nego što se servira svima jer će posluženje trajati. Pričanje punih usta, žvakanje otvorenih usta, mljackanje, srkanje ili izazivanje buke escajgom (škripanje, lupkanje, nepažljivo spuštanje) nije prihvatljivo. U slučaju da je hleb, prilog i sl. postavljeno na drugom kraju stola ne treba se naginjati preko ostalih članova za stolom već ljubazno zamoliti da potrebna stvar bude prebačena do osobe koja želi da se posluži. Za stolom se ne smemo suviše nisko naginjati nad tanjirom. Pecivo ili hleb treba lomiti na komadiće veličine zalogaja i stavljati u usta, nikada gristi ceo komad. Za svaki zalogaj se posebno lomi, nikada unapred.

Hladna predjela se jedu prvim priborom posmatrano od spolja ka unutra ka rubu tanjira (suhomesnato, sirevi, gibanica, kajmak itd.). Kanapei (slani zalogaji) se jedu rukama, kao i slane kiflice, uštipci i sl.  Artičoke se jedu tako što se listići odvajaju jedan po jedan počevši od spoljašnjih. Ako su listići već odvojeni, sredina se jede viljuškom i nožem.

Špargle se najčešće serviraju sa holandez sosom ili topljenim puterom. Jedu se rukama tako što se grizu do drške, a drvenasti krajevi se odlažu sa strane u tanjir. Ukoliko se služe kao prilog ili su prelivene sosom koristi se pribor. Puževi se serviraju na toplim tanjirima ili posebnim činijama. Uz njih se serviraju i posebna klešta koja se pri upotrebi drže u levoj ruci dok je u desnoj manja viljuška pomoću koje se vadi meso iz unutrašnjosti ljuspe i prinosi ustima. Kavijar (riblju ikru) je najbolje jesti što jednostavnije i na sobnoj temperaturi. Maslac, limun i luk se služe uz njega, međutim pravi poznavaoci najviše cene čist bez dodataka. Stavlja se nožem na hleb namazan maslacem i jede iz ruke. Najčešće se služi 30 gr po porciji. Jaja se jedu na različite načine, zavisno od načina pripremanja.

Meko kuvano jaje se servira u čaši i jede kašičicom. Ako nije oljušteno, ljuska se sa gornjeg dela skida kašičicom. Kajgana i jaje na oko jedu se viljuškom, prženo jaje sa sirom ili šunkom, viljuškom i nožem. Oljušteno tvrdo kuvano jaje jede se rukom. Jaja se nikada ne jedu srebrnim priborom za jelo.  Supa se jede kašikom koju držimo u desnoj ruci. Ako je vruća, ne smemo duvati u nju da bi je ohladili, već treba malo sačekati. Kad je supa pri kraju, tanjir se može malo podići, ali na suprotnoj strani, ne prema sebi. Ako se supa servira u šolju, pri jelu se koristi mala kašika. Pri kraju, kašiku možemo izvaditi i staviti na tanjir, a supu popiti. Rezance i knedle ivicom kašike lagano sečemo u tanjiru. Kašika se ostavlja u tanjiru nakon što se supa pojede.

 

Ribe se jedu prstima ili posebnim priborom za ribu. Nožem se prepolovi riba duž kičme i odvoji od kostiju koje se stave ili na ivicu tanjira, ili na poseban tanjir za kosti. U boljim restoranima uslužno osoblje filira ribu. Ukoliko je dovoljno stručno neće se raspasti, a serviraće se sa kožom na gore, dok će kod kuvane ribe koža biti uklonjena. Kamenice se poslužuju na podlozi od leda. One su vec odvojene od školjke, ali se viljuška može koristiti u slučaju da su još sljubljene. Kamenice se podignu, prinese se najširi kraj do usta, a zatim se povuče sadržaj školjke zajedno sa sokom. Alternativni način konzumacije kamenica je tako što se drži u levoj ruci, a viljuškom koja se drži u desnoj se izvadi sadržaj. Nakon toga se popije sok. Dagnje se vade praznom polovinom školjke ili sa viljuškom.  Uz jastog se serviraju posebna klešta koje služe za odvajnje repa, štipaljke od trupa i leĐnog oklopa. Jastog se uzima levom rukom dok su klešta u desnoj. Nakon čišćenja, meso se vadi pomoću viljuške. Noge se nikako ne sisaju, već ih još u kuhinji istucaju, a meso se krckalicom odvaja od kore.

Uz ribe i školjke uvek se postavlja fingerbola (finger bowl) za pranje prstiju. U novije vreme se daju vlažne maramice sa mirisom limuna. Topla predjela se jedu velikim priborom (pohovani sir, rižoto sa različitim dodacima, punjeno povrće itd.) Glavna jela od različite vrste mesa se jedu velikim priborom, nožem i viljuškom. Piletina se takoĐe jede priborom iako se u intimnim krugovima često jede rukama (krilo, batak i drugi delovi koji sadrže kosti).  Ako je meso usitnjeno na komadiće i servirano u sosu u tom slučaju nož nije potreban već samo viljuška. Kada se seče odrezak nikada se ne iseče sve unapred, već komad po komad.  Špagete se jedu tako što se viljuškom namotavaju pomažući se udubljenom stranom kašike. U levoj ruci se drži kašika, a u desnoj viljuška. Uvrću se oko viljuške u smeru kazaljke na satu. Pica se može jesti rukama i priborom. Obzirom na rastegljivost sira i moguću neprijatnu situaciju preporučljivije je koristiti pribor van kuće. Salate se jedu viljuškom iz tanjirića koji se nalazi sa leve strane iznad glavnog tanjira. Ispod tanjirića za hleb (ukoliko nije serviran u korpicama).

Sir se jede na različite načine, u zavisnosti od vrste. Prvo se jedu blagi sirevi, pa tek onda oni aromatičniji, intenzivnijeg ukusa. Meki kravlji sir i sir sa kajmakom jede se kašičicom. Tvrdi sirevi se seku nožem, stavljaju na komadić hleba ili peciva, a zatim se prinose ustima. U slučaju da je deo predjela i dovoljno tvrd koristi se veliki pribor, viljuška i nož. U mnogim zemljama uz sir se služi crni, kukuruzni hleb ili neki pripremljen od integralnih žitarica. Francuzi uz sir jedu beli hleb, orahe, jabuke, grožđe i kruške. Za sečenje različitih vrsta sireva koristi se poseban nož kako se ne bi mešali ukusi. Okrugli sirevi se seku kao torta u trouglove.

Poslastice se jedu različitim priborom ili rukom u zavisnosti od teksture. Torte i kremasti kolači se jedu desertnom viljuškom. Sladoled sa kašikom za sladoled koja je nešto pljosnatija od obične desetne kašike. Ukoliko poslastica ima tvrđe kore u tom slučaju se koristi i nož. Palačinke se po bontonu jedu viljuškom, međutim potreba za nožem se javlja kada su servirane sa sosom ili prelivom. Kreme i pudinzi se jedu kašičicom. Sitni kolači se rukom prinose ustima. Kompot se jede desertnom kašikom. Koštice se ispuštaju na kašiku i stavljaju na ivicu tanjira.  Sitno voće se jede rukama ili kašičicom. Trešnje, višnje, kajsije i šljive se jedu rukom. Košpice iz trešanja i višanja se diskretno vrate u šaku leve ruke i stave na rub tanjira.

Šumske jagode, maline, kupine i bobice jedu se kašičicom. Banane se ogule tako što se prvo vrh banane odseče nožem, zatim se skine kora. Seku se na komadiće i jedu. Grožđe se ne uzima nikad u bobicama već se kleštima za voće odseče onoliko koliko se želi pojesti. Lubenica, dinja i ananas se serviraju u kriškama i jedu nožem i viljuškom. Jabuke i kruške se iseku na četvrtine, oljušte i jedu rukama. Narandža se zareže nožem po kori, oljušti i jede rukom, krišku po krišku. Breskve se nabodu na viljušku, ogule nožem, zatim se seku mali komadi i jedu. Limun poslužen uz ribu, čaj ili neko drugo jelo treba cediti tako da se zagradi levom rukom kako bi se sprečilo prskanje ljudi u blizini.

 Ostala pravila ponašanja za stolom

Čačkalice se upotrebljavaju samo ako je baš neophodno. Usta se zaklanjaju rukom, a potom se brzo i neupadljivo uklone ostaci hrane. U inostranstvu nije red čistiti zube za stolom. Žene nikada ne popravljaju šminku za stolom već odlaze do toaleta da to urade. Nije primereno telefonirati za stolom. Ukoliko je važan poziv u tom slučaju treba uz izvinjenje izaći iz prostorije i obaviti razgovor.  Ne treba razgovarati o osobama koji nisu prisutne.

Ne treba se preglasno smejati ili razgovarati. Za stolom se ne treba dodirivati po kosi, telu ili licu.  Ukoliko neko zatraži hleb dodati korpicu, nikako samo parče u ruci. Pušenje za stolom nije poželjno, a dok traje obed je apsolutno neprihvatljivo. Treba pričekati da svi završe sa jelom, a tek nakon toga upaliti cigaretu. Kada se napušta sto iz bilo kog razloga onda se kaže: ,,Oprostite, odmah se vraćam” ili ,,Izvinite, odmah se vraćam”, bez dodatnih objašnjenja (toalet, automobil, telefoniranje, itd.).

Lepo ponašanje ima svrhu da nam omogući da se prijatno osećamo u društvu, ali i da ne uznemiravamo druge nepristojnošću.  Mnogi ljudi se osećaju nelagodno kada obeduju u luksuznom restoranu ili u otmenom društvu zbog straha da nemaju lepe manire za stolom.

Činjenica je da su restorani deo kulturnog, poslovnog i društvenog života i zbog toga je važno savladati pravila lepog ponašanja u njima kako bi se izbegla neprijatnost i osećaj nepripadnosti. Pravila ponašanja nisu univerzalna i svako društvo ima prihvaćene svoje norme ponašanja.

Ukoliko podrignemo za stolom u našoj kulturi ćemo ostaviti utisak nepristojne osobe, dok se isto takvo ponašanje kod severnih naroda i Nemaca tumači kao pohvala domaćici na kraju obeda.

Lepo ponašanje za stolom podrazumeva:

• ispravano smeštanje i način sedenja za stolom,
• pravilnu upotrebu salvete,
• pravilnu upotrebu pribora za jelo,
• pravilno držanje čaša i adekvatnu upotrebu u zavisnosti od pića,
• poštovanje pravila prilikom obedovanja i
• pristojnu konverzaciju za stolom.

Najvažnije pravilo vezano za lepo ponašanje za stolom podrazumeva opuštenost i prirodno neusiljeno ponašanje.

 Smeštaj za stolom

Ukoliko postoji domaćin ili organizator obroka on stoji iznad stolice dok se ostali gosti ne okupe, a zatim, nakon što domaćin sedne, sednu i ostali gosti.

• Domaćin može i da uputi goste da sednu dok on dočeka ostale goste.
• Ako se u okruženju nalaze stari ljudi treba im pomoći pri smeštanju.
• Na stolicu sedamo sa leve strane.
• Dama odlaže tašnu ili rukavice pored sebe na sto ukoliko je pismo tašna i ukoliko ima mesta.
• U slučaju da je tašna veća, stavlja se na stolicu iza, a ako je veoma velika, spušta se na pod pored stolice.
• Nakon sedanja, stolica se povuče bez buke i škripanja po podu.
• Dok sedimo za stolom, stolicu dovoljno primaknemo, ni suviše blizu da nam bude neudobno, ni suviše daleko.
• Uvek treba paziti da ne smetamo onom ko sedi do nas.
• Laktove treba držati uz telo, nikada raširene.
• Nad stolom se ruke drže samo do članaka, a lice uvek treba da bude u visini ivice stola.
• Muškarac u društvu dame prvo njoj pomaže da se raskomodi, zatim da se smesti, a tek onda se i sam smešta.
• Konobara poziva isključivo muškarac.
• Nikako bučno i mašući rukama već diskretno.
• Komunikaciju sa uslužnim osobljem, takođe, obavlja muškarac.
• Pre porudžbine konsultuje se sa damom u vezi sa porudžbinom.
• Ukoliko konobar napravi propust, muškarac treba dami da sipa piće.

U nekim sistemima poslovanja postoji i jelonoša (runner system) koji nije uzimao porudžbinu već samo iznosi jela do stola gosta pa je neophodno naći model kojim će sprečiti nepotrebno uzrujavanje gostiju.

Praktičan način je numeracija stolica kao što je prikazano na slici br. 1.

Slika 1: Primer numeracije stolica

Kada konobar porudžbinu piše prema redosledu, počevši od gosta koji sedi za stolicom broj 1 onda će svakom ko isporučuje jelo biti jasno gde treba to jelo spustiti. Na ovoj šemi se mogu zapisati i druge specifičnosti poput informacija u vezi sa načinom pripreme jela npr. bifteka (nedopečen, srednje nedopečen, srednje pečen i pečen). Konobari na svim rejonima treba da imaju isti sistem označavanja da ne bi došlo do zabune kod osoblja koje iznosi hranu.

Prilikom serviranja jela dobro je najavljivati porudžbinu pre spuštanja na sto i reći:

• taljatele sa gorgonzolom i orasima (potom spustiti ispred gosta sa desne strane);
• filet svežeg lososa sa spanaćem i kikirikijem;
• teleći kotlet sa vrganjima i crnim tartufima i
• crni špageti sa lignjama i jestivim zlatom.

Pre nego što se udalji od stola konobar treba pitati goste da li žele još nešto. Kod primanja porudžbine sledeća pravila su izuzetno važna:

1. uvek sa sobom poneti olovku i blokčić;
2. stajati sa leve strane gosta;
3. poštovati prostor gosta i stajati na adekvatnoj udaljenosti;
4. prvo uzeti porudžbinu od dama (starije imaju prednost nad mlađima);
5. ako je porodični ručak prvo poslužiti decu pa žene;
6. pomagati gostima pri izboru nenametljivo;
7. dobro proceniti platežnu sposobnost gosta;
8. metodama sugestivne prodaje nastojati povećati promet, ali i zadovoljstvo gosta;
9. znati cene, veličinu porcije, sastojke, vreme, način pripreme itd.;
10. zabeležiti sve naknadne zahteve gostiju i – zabeležiti koji gost je šta poručio.

Posle primanja porudžbine jelovnici se sklanjaju sa stola kako ne bi smetali pri daljem usluživanju.

Ukoliko gosti predugo čekaju na porudžbinu zbog loše organizacije, nedovoljnog broja zaposlenih u kuhinji ili sali, usled veće gužve ili iz nekog drugog razloga treba im ponuditi nešto na račun kuće (piće, desert, predjelo i sl.).

Nije dovoljno samo izvinjenje. Gosti će ceniti volju da se ublaži njihovo nezadovoljstvo.

Cena jela koje se isporuči je manja u odnosu na količinu novca koju je potrebno uložiti da bi se stekli novi gosti.

U pitanju je čin ispunjavanja želja i potreba gosta tokom njegovog boravka u ugostiteljskom objektu. Gost očekuje da uslužno osoblje bude stručno, posvećeno, ljubazno, pošteno, odgovorno, brzo, spretno, tačno u isporuci porudžbine i da odgovorno obavlja svoj posao. Izbor čaša, escajga, tanjira i karakterističnog inventara za serviranje su elementi koji, takođe, ne ostaju nezapaženi.

Važno je da sto i postavljeni inventar budu čisti, da se sprovode higijenske mere u svim delovima objekta, da se dobronamernim sugestijama pomogne gostu u odabiru jela i pića, da se hrana i piće serviraju pravovremeno na odgovarajućoj temperaturi i još mnogo toga o čemu će biti reči u narednim poglavljima zahvaljujući programu za ugostiteljsvo POS Sector i njenim autorima.

Usluživanje hrane i pića ne podrazumeva samo uzimanje porudžbine, donošenje hrane i pića do stola gosta, raspremanje (apserviranje) stola nakon obroka i naplaćivanje. Ugostiteljska usluga je znatno kompleksnija i podrazumeva širok spektar davanja i pružanja doživljaja za gosta. Može da se definiše kao sve ono što čini ljude da se osećaju dobro prilikom trošenja sopstvenih sredstava u ugostiteljskom objektu. U pitanju je skup korisnosti, čiju vrednosnu skalu određuju gosti, a na osnovu ličnog stava u pogledu njihovog kvaliteta i funkcije koju su ostvarile u zadovoljenju potrebe.

U ugostiteljskim objektima su se samo u vreme nastanka ove delatnosti zadovoljavale egzistencijalne potrebe, odnosno potrebe za hranom i pićem. Danas, gost očekuje da pored materijalnih, njegove psihološke potrebe, takođe, budu zadovoljene. Uslužnost se neizostavno očekuje u svakom ugostiteljskom objektu bez obzira na tip i kategoriju. Ona podrazumeva stvaranje prijatnog iskustva za gosta činjenjem malih stvari poput uljudnog pozdrava, osmeha, dobronamernih gestova, toplih reči dobrodošlice itd.

Uslužno osoblje posmatranjem, redovnim obilaskom i slušanjem gosta treba da učini da se on oseća udobno, dobrodošlo i važno. Uslužnost je ključni faktor koji će doprineti povećanoj lojalnosti, dobroj usmenoj promociji, ali i većoj napojnici. Analizom komentara na TripAdvisor portalu može se uočiti da se veći deo kvalitativnog ocenjivanja odnosi na uslužnost, profesionalnost i generalno na osoblje koje je doprinelo stvaranju pozitivnih utisaka. Portal Travelocity ljubaznost osoblja i kvalitet usluživanja posmatra kao drugi od četiri kriterijuma koja se ocenjuju.

Pružanje razovrsnih ugostiteljskih usluga spada u domen stručnog znanja koje se stiče u stručnim školama i kroz praksu. Odnos ugostiteljskih radnika prema gostima mora uvek biti na odgovarajućem kulturnom nivou, bez obzira na njihovu poziciju u organizaciji.

Pogrešno je ubeđenje da ovaj posao može da radi svako. Možda svako može da ga radi, ali sigurno ne na pravi način. Profesionalni ugostitelji su cenjeni i dobro plaćeni radnici u svakoj zemlji, naročito u onima sa razvijenim turizmom. Ukoliko se napravi adekvatna selekcija kadrova to će se u dobroj meri odraziti na imidž objekta, procenat lojalnih gostiju i na promet.

Konobar ne treba da bude nosač tacne. On je pre svega prodavac celokupnog asortimana koji se nudi u sredstvima ponude. Da bi bio dobar prodavac mora da ima niz urođenih i stečenih osobina, da ima veštine neophodne za sprovođenje tehničkih operacija koje će na gosta ostaviti željeni utisak. Usluživanje hrane i pića ne treba da izgleda kao služenje.

Moto kompanije Ritz-Carlton glasi:  Mi smo dame i gospoda koje stoje na usluzi damama i gospodi. Često uslužno osoblje podcenjuje svoje radno mesto. To se dešava zato što nisu shvatili koliko profesionalan njihov posao može i treba da bude.

Ugostiteljstvo je profesija, što podrazumeva da ovu delatnost treba da rade kvalifikovani ljudi osposobljeni različitim znanjima i veštinama. Biti profesionalan nosi sa sobom i odreĐene odgovornosti, što se, pre svega, odnosi na odreĐena moralna i etička pitanja. Uslužno osoblje je dužno da svoj posao obavlja pošteno i sa maksimalnim zalaganjem što će se pozitivno odraziti na reputaciju profesije, objekta, ali i na njihovu ličnu reputaciju.

Dakle, odabir kadra adekvatnih kvalifikacija, iskustva kao i funkcionalnih sposobnosti (mentalnog i fizičkog kapaciteta) stvara trajnu diferentnu prednost i presudan je za dobro tržišno pozicioniranje svakog ugostiteljskog objekta. U cilju postizanja zadovoljstva kod gosta neophodno je vršiti permanentnu obuku osoblja kako bi se inoviralo i utemeljilo postojeće znanje.

Usluživanje je proces koji zahteva da se poštuju određena organizaciona pravila. Pridržavanje tih pravila garantuje da će posao biti obavljen na obostrano zadovoljstvo-gosta i ugostitelja. Veoma je važno da svi članovi uslužnog tima znaju koje su njihove obaveze i odgovornosti kako ne bi došlo do propusta u bilo kojoj od faza usluživanja.

Dok gost boravi u restoranu važno je saznati da li je zadovoljan. U slučaju da nije neophodno je preduzeti sve potrebne mere kako bi se njegovo nezadovoljstvo otklonilo ili bar svelo na minimum. Nije dobro saznati na onlajn portalima da usluga nije bila na adekvarnom nivou. Tada je već napravljena višestruka šteta. Izgubljen je nezadovoljni gost i brojni potencijalni koji su pročitali loše komentare.

Analiziranje povratnih informacija od gostiju su od vitalnog značaja za uspeh u radu restorana. Menadžeri, supervizori ili vlasnici treba da organizuju sastanke sa šefovima da budu informisani o problemima i propustima kako bi osmislili korektivne aktivnosti. Pošto je od izuzetne važnosti da se ovakve informacije što pre prosleđuju, potrebno je praviti česte, nekad i dnevne sastanke kako bi se imao uvid u to kako se procesi odvijaju.

Uslužni susret ne završava kada se naplati usluga već kada gost napusti ugostiteljski objekat.

Koliko je važno usluživanje može se videti iz sledeće liste koja pokazuje u kom procentu su zastupljeni pojedini faktori uticaja na to zašto kupci napuštaju preduzeće čije su usluge redovno koristili.

Statistika izgleda ovako:

•  1% umre;
•  3% se odseli;
•  5% traži alternativu;
•  9% ode konkurenciji;
•  14% su nezadovoljni sa proizvodima/uslugama i
•  68% su nezadovoljni sa tretmanom koji dožive.

Ovi podaci se ne odnose isključivo na ugostiteljsku delatnost, ali se mogu dovesti u vezu sa njom. Većina gostiju se ne vrati u ugostiteljski objekat jer su nezadovoljni onim šta su dobili za uloženi, odnosno potrošeni novac. Ukoliko se od gosta ne zahteva povratna reakcija najčešće se neće žaliti. Konkurencija je velika, ekonomska kriza na ovim prostorima ne prestaje pa je veoma važno analitično pristupiti svakom problemu koji se desi u procesu isporuke usluge.

Prvi korak je osvestiti zaposlene i ukazati im na značaj doživljaja gosta. Zadovoljan gost treba da bude primarni cilj za menadžment i zaposlene. Kada je gost zadovoljan onda se ta emocija prenosi i na zaposlene. Tu je i ekonomska korist u vidu napojnice. Dalje, unapređenjem rada zaposlenih se unapređuje i celokupno poslovanje pa postoji šansa da se dođe do drugih koristi poput nagradnih slobodnih dana, povišice, poštovanja od strane nadređenih i kolega itd.

Sledeći korak je uočiti problem. To se postiže, kao što je već pomenuto, tako što uslužno osoblje traži povratnu reakciju od gosta. Nakon što se usluži hrana i piće najdirektnije se priđe gostu i upita za utiske. Kada gost oseti da je domaćina briga kako se on oseća najčešće će pokazati lojalnost i zahvalnost.

Izgled radne odeće zaposlenih zavisi od kategorije objekta. Pri izradi odeće vodi se računa o sezoni, materijalu od kog se izrađuje, udobnosti i dizajnu.

Radna odeća svojom čistoćom, elegancijom i urednošću stvara povoljan psihološki utisak kod gosta o visokim higijenskim merama. Ona se ne može nositi van radnih prostorija i drži se odvojeno od odeće koja se nosi svakodnevno. Poželjno je da se pere i pegla u servisu rublja objekta. Zaposleni treba da nose odgovarajuću radnu i zaštitnu odeću čija je osnovna svrha da zaštiti hranu od zagađenja i da zaštiti  zaposlene, ali i da utiče na doživljaj gosta o kvalitetu usluge. Stoga, ulaganje u odeću zaposlenih je sigurno jedna od važnijih investicija i na njoj se ne treba štedeti.

Danas na tržištu postoji veliki izbor moderno dizajnirane i kvalitetne profesionalne radne odeće za konobare koja može poslužiti i za nekoliko sezona uspešnog poslovanja. Što je ugostiteljski objekat luksuzniji material za izradu radne odeće je kvalitetniji, a dizajn moderniji. Bela košulja i crne pantalone dugo su bili sinonim za odeću konobara, međutim danas se sve više ugostitelja trudi razbiti monotoniju prisutnu u tom području pa svoje konobare odevaju u uniforme koje se izgledom i bojama uklapaju u arhitekturu i dizajn ugostiteljskog objekta.

Za uniformu konobara najbolje rešenje su mešani materijali, zbog jednostavnijeg i jeftinijeg održavanja i utiska koji ostavljaju modeli izrađeni u materijalima otpornim na gužvanje. Reč je najčešće o kombinaciji poliestera i pamuka ili pamuka oplemenjenog sa elastinom. To su savremeni i moderni materijali u kojima koža diše što je veoma značajno za višečasovni rad u pokretu, kakav je konobarski.

Konobari  moraju imati i odgovarajuću radnu obuću. Uz uniformu se nose crne cipele, ne previsokih potpetica, zatvorene na prstima i peti. Čarape su obavezne i leti. Za ženske čarape propisana je i boja (crne, sive, tamno plave ili boje kože). Muške čarape moraju biti tamne i iznad članaka da se ne vidi koža.  Konobari dobijaju radna odela od vlasnika ugostiteljskog objekta i u dužnosti su da vode brigu o njima. Ona moraju u svakom momentu biti čista, uredna i opeglana. Košulja se mora menjati svakog dana.  Vek trajanja radnog odela zavisi od toga da li ga je konobar ispravno održavao i peglao.

Treba ostaviti gosta nekoliko trenutaka da se opusti. Prateći gestikulaciju gostiju konobar prilazi stolu u momentu kada proceni da su spremni za porudžbinu. Obično je to dve minute nakon što su se smestili.
Za to vreme treba proveriti da li su jelovnici čisti, bez ostataka hrane i otisaka prstiju od prethodnih gostiju. Veoma je značajno za konobara da primanje porudžbine odradi profesionalno i da gost dobije obrok baš onakav kakav je poručio. Pre nego što priđe stolu konobar treba da proveri da li ima spremnu hemijsku olovku i blokčić ili mobilni uređaj za mobilno poručivanje

Ukoliko gosti nisu pozdravljeni od strane konobara na čijem su rejonu prilikom ulaska u restoran konobar će pre uručivanja jelovnika pozdraviti goste u stilu: “Dobar dan dame i gospodo, moje ime je Nikola. Dobro došli u restoran Zlatnik.” Veoma je važan kontakt očima.

Konobar zatim prilazi gostima sa desne strane i daje jelovnike sa otvorenom prvom stranicom. Potrebno je poneti za svakog gosta po jedan jelovnik (u izuzetnim slučajevima jedan jelovnik na dva gosta).

Ukoliko se konobar ne predstavi u toku usluživanja pre nego što se udalji od stola može da kaže: “Moje ime je Nikola. Slobodno mi se obratite ukoliko smatrate da mogu nešto učiniti za Vas.” Gosti vole da znaju ko ih služi.
Nakon što se gostima podele jelovnici uzima se porudžbina za piće. Prvo se uzima porudžbina od dama, starijih gostiju, a na kraju od domaćina. Piće se sipa gostima u čaše. Prilikom sipanja piva i gaziranih pića treba voditi računa da se ne stvori previše pene pa da piće iscuri na stolnjak. Kod piva ne treba dozvoliti stvaranje pene više od 2 cm.

Nakon serviranja pića ili kada konobar proceni da su gosti spremni (kada spuste jelovnike na sto) obraća im se sledećim rečima:

• “Izvolite, da li ste spremni da poručite?”
• “Izvolite, šta želite da poručite? “
• “Gospodo, da li ste odlučili?”

Obraćanje može da bude i na neki drugi sličan uljudan i ljubazan način. Konobar u toku razgovora sa gostima stoji uspravno, ne naslanja se na stolicu ili sto. Razgovor treba biti kratak i jasan, sem u slučaju kada gost insistira na komunikaciji.

Ponekad se desi da su gosti neodlučni, zbunjeni i da im treba pomoć konobara pri izboru jela. U tom slučaju konobar će se gostu obratiti rečima: “Dozvolite da Vam preporučim naš današnji specijalitet…”, “Mogu li Vam pomoći pri izboru i sl.”
Konobar uvek mora da bude spreman da se pobrine za potrebe gosta i da mu pomogne oko izbora. Ovde dolazi do izražaja poznavanje jelovnika i veština prodaje.

Konobar ne sme da dozvoli da ga gost pita nešto vezano za ponudu, a da on ne zna način pripreme, koji prilog ide uz jelo, od koje vrste mesa se pravi, način toplotne obrade, vreme potrebno za pripremu, da li ima glutena i sl. Treba povesti računa o tome da li su sve informacije upisane pre nego što se pređe na sledećeg gosta ili ode od stola.

Konobar treba preporukama i sugestijama nastojati da proda što više. Ako gost naruči samo glavno jelo konobar treba da ponudi predjelo, supu i salatu, a na kraju obroka desert ili voće. Ne treba biti suviše nametljiv. Ako gost dva puta odbije predlog konobara, treći put je suvišno nuditi. Dakle, ako odbije supu, zatim hladno predjelo ne treba mu nuditi toplo predjelo.
Gostu treba dozvoliti da završi porudžbinu pre nego što se krene sa sugestivnom prodajom.

Nije poželjno otići ni u drugu krajnost pa gostu preporučiti tri puta više hrane nego što može pojesti. U tom slučaju će biti previše bačene hrane, a to opet nije dobro. Gosta treba upozoriti na veličine porcije i predložiti mu manju porudžbinu ukoliko se proceni da je otišao u drugu krajnost. On će biti zahvalan zbog brige i poštenja. Ne treba zaboraviti da je usluga način na koji se gosti tretiraju!

Da bi uslužno osoblje dobro obavljalo ovaj zadatak neophodno je da dobro poznaje ponudu, odabir vina koje bi bilo dobar izbor uz pojedina jela itd. Dobro poznavanje jela podrazumeva upućenost u naĉin pripreme, prilog, senzorne karakteristike, poreklo namirnica, vreme potrebno za pripremu, sadržaj alergena itd. Gosti često ne mogu da se odluče bez nekog podsticaja, a taj podsticaj treba da bude dobro obučen konobar koji će preporukom navesti gosta na potrošnju, ali time pokazati stručnost što će doprineti boljem ugledu ugostiteljskog objekta.

Dakle, uslužno osoblje radi više od samog usluživanja jela i pića, oni vrše prodaju jela iz jelovnika i time pozitivno utiču na ostvarivanje profita. Koliko će biti vešti u prodaji zavisi, iskljuĉivo, od njih samih odnosno od njihovih prodajnih veština. Uspeh zavisi od toga koliko uslužno osoblje poznaje potrebe gostiju i ponudu.

Dobar prodavac mora da poseduje još neke osobine kao što su:

• entuzijazam, želja da se nekome nešto proda;
• lično poverenje u svoj proizvod (svaki realno orijentisan čovek treba i sam da veruje da je proizvod koji preporučuje zaista takav kakvim ga on prezentuje);
• briga o gostu (gost mora da oseti da uslužno osoblje brine o njegovim potrebama i radi u njegovom interesu, odnosno da brine o koristima koje će on imati određenom porudžbinom). Ljudi vole da kupuju, ne da im bude prodato! Razlika je velika;
• korišćenje veština prodaje (veštine prodaje su delimično uslovljene urođenim karakteristikama prodavca, ali se i stiču kroz iskustvo, praksu i permanentne treninge) i
• dobro razumevanje potreba gostiju (uslužno osoblje treba da razume koje su potrebe gosta i da mu proda ono što odgovara njegovom profilu ličnosti, preferencijama, raspoloživom vremenu i raspoloživim sredstvima).

Činjenica je da gost ne može da isproba jelo pre nego što ga poruči, tako da njegov izbor u dobroj meri zavisi od konobara koji treba da nađe najbolje moguće rešenje za gosta, ali i za sebe. Odgovarajući stav,  radna odeća i samopouzdanje pozitivno će se odraziti na gosta što će ga ohrabriti da prihvati sugestije konobara. Stav treba da pokaže gostu da je konobaru stalo do toga da zadovolji njegove potrebe, a ne da mu proda i ono što nije mislio kupiti. Ukoliko gost ne dobije ono što mu je obećano biće nezadovoljan, a njegovo nezadovoljstvo će se reflektovati na sledeće načine:

1. prećutaće, ali više nikad neće doći;
2. prećutaće, ali će opet doći, međutim neće uvažavati predloge konobara i uzimaće uvek sve iskljuĉivo po sopstvenoj želji;
3.  vratiće preporučeno jelo.

Uslužno osoblje treba da nudi aperitiv pre jela, sveže voće ako gost odbije poslasticu, odgovarajuće vino uz obrok, dižestiv nakon jela, predjelo pre glavnog jela, supu ili čorbu, niskoenergetska jela, posna jela i poslastice za vreme posta, još pića kada je flaša pri kraju itd. Nikad se gostu ne preporučuje ono što je ostalo od juče, ono što i sami ne bi pojeli!

Mogući izrazi i fraze koje se koriste kod sugestivne prodaje:

1. Mogu Vam preporučiti specijalitet dana…
2. Dopustite da Vam predložim… Sigurno će Vam se dopasti. Veoma je ukusno.
3. Da li ste probali naš… Vrlo je sočan i ukusan.
4. Uz poručenu pastrmku sa bademom predlažem zelenu salatu sa limunom ili krompir salatu koja se odlično slaže sa ribom.
5. Za početak mogu da Vam preporučim vojvođansku zakusku. Sadrži fantastičnu kombinaciju suhomesnatih proizvoda i domaćih sireva iz naših krajeva.
6. Imamo izvanredan izbor poslastica, mogu vam preporučiti…(predložiti nekoliko poslastica različitog ukusa).
7. Uz poručenu oradu na žaru Vam preporučujem pošip vinarije Jokić, berba 2015, eko proizvodnja.
8. Sovinjon blan bi bio fantastičan izbor uz poručeni kozji sir.
9. Bontera, kupaža širaza, merloa i kaberne sovinjona vinarije Degara bi bio najbolji izbor uz Vaš stejk.

Svaki sportski događaj je tvoja prilika da organiziraš odličan sportski party u svom ugostiteljskom objektu. Osim dodatnih prihoda i novih stalnih gostiju ovom optimizacijom poslovanja tvoj objekat i ti prelazite na novi nivo modernog ugostiteljstva.

Ponudi nešto novo svojim gostima tokom fudbalskog prvenstva koristeći neke od navedenih ideja za nezaboravnu zabavu u svom baru ili restoranu.

Vreme je za drugu najvažniju stvar na svetu. Vreme je za fudbal! Spremaš li se za dane velikih utakmica? 
Tvoj ugostiteljski objekat ne mora biti jedan od sportskih barova da organizuješ dobru zabavu tokom sportskih događaja. Nedostaje ti ideja za organizaciju zabave u tvom baru ili restoranu? U narednom tekstu dobićeš informacije šta sve možeš učiniti da ovaj dan posetioci pamte kao fantastičnu i nezaboravnu zabavu u tvom baru ili restoranu. Evo i kako.

Fudbalsko prvenstvo je prilika za tvoj posao

Velika utakmica je verojatno jedan od onih dana u godini kada očekuješ veliku posećenost u svom baru. No kako učiniti da atmosfera i uzbuđenje bude na zavidnom nivou?. Pivo i grickalice će svakako biti tu u neograničenim količinama, no možeš li ponuditi nešto više od toga? Naravno da možeš!

Ne zaboravi na važnost pravovremenog planiranja. Već danas isplaniraj svaki detalj. Od specijalne ponude do dekoracije bara ili restorana. Sastavi listu šta treba uraditi od poslova, podvuci prioritete i kreni u akciju. Planiranje unapred kao i raspolaganje predviđenim budžetom za sportska događanja sigurno će rezultirati velikom posećenošću i odličnom zabavom za sve prisutne.

Promocija ponude tokom fudbalskog prvenstva

Promovisanje ponude za ovo događanje trebaš početi najmanje mesec dana unapred.
Na ovaj način osiguraćeš da svaki sto, stolica ili još bolje mesto za stajanje u tvom baru ili restoranu bude rezervirano unapred. Promoviši specijalnu ponudu putem svih dostupnih načina reklamiranja: flayerima, pozivnicama, plakatima, radio i tv reklamama, društvenim mrežama i na na svojoj web stranici ako je poseduješ.

• Na letke i mail-ove ili newsletter-e koje šalješ, obavezno na vrhu napiši “ Da li ste spremni za evropsko fudbalsko prvenstvo?” nakon čega možeš nastaviti sa opisom ponude u tvom baru za vreme fudbalskih utakmica. Štampani promotivni materijali neka budu dostupni na ulazu u tvoj bar ili restoran te postavljeni na stolovima najmanje 10 dana pre početka fudbalskog prvenstva.
• Specijalnim popustima tokom fudbalskog prvenstva podstakni svoje potencijalne goste da naprave prevremenu rezervaciju. Popust od 20% biće sasvim dovoljan da privuče vaše goste.
• Postavi reklamu ispred ulaznih vrata tako da je tvoja ponuda vidljiva slučajnim prolaznicima. Reklama treba biti što upečatljivija. Možda baš neko od njih postane tvoj novi stalni gost.
• Dovedi navijačice u svoj bar ili restoran i jasno navedite to u svojoj ponudi.Prelepa navijačica na tvom reklamnom flajeru neće ostaviti navijače ravnodušnim. Ako se radi o većem ugostiteljskom objektu ugosti plesačice koje će biti obučene kao navijačice. Lepe i vesele devojke će svakako doprineti dobroj atmosferi.
• Uoči evropskog prvenstva u fudbalupostavi pokretni mini gril na parking ispred tvog ugostiteljskog objekta bez obzira da li se radi o restoranu ili baru. Kobasice i hamburgeri će sigurno privući nove goste. Za svaki kupljeni burger ili hot dog pokloni karticu za jedno besplatno piće tokom fudbalskog prvenstva. Svakako usput delite flajere o specijalnoj ponudi tokom fudbalskog prvenstva.
• Kako stojiš sa Gerilskim marketingom?Kostim u obliku velike lopte koji hoda po ulici svakako će privući pažnju prolaznika. Mnogi će se hteti i slikati. Ispiši ponudu tvog bara i restorana na poleđini papira za fotografije. Možda tvoja ponuda završi u nekom od foto albuma ali sigurno će dovesti nove goste.
• Ako nemaš uslove za organovanje ovakvog događaja u svom ugostiteljskom objektu ponudi uslugu kateringa za ovaj dan. Definitivno će se isplatiti.

Online promocija fudbalske zabave

Svojim stalnim i potencijalnim novim gostima omogući da rezervišu njihov najdraži sto u tvom restoranu ili baru putem interneta. Vreme je novac, pa je svaki ušteđeni trenutak veoma dragocen. Rezervisanjem putem interneta tvoji gosti štede vreme pa će rado iskoristiti ove mogućnosti.
Ako dobro smislite svoj onlajn marketing broj rezervacija putem weba se može udvostručiti. Kako to učiniti?

• Prijavi se za uslugu specijalizovanih internet portala putem kojih posetioci mogu izvršiti onlajn rezervaciju sa svojih mobilnih uređaja i dobiti popust na određenu ponudu. Ovakvi portali su odličan način onlajn promocije.
• Omogućite onlajn rezervisanje i nagradite specijalnim popustom prvih 40 rezervacija. Popust od 20 % biće sasvim dovoljan mamac da privučeš nove posetioce.
• Snimi kratki video na Youtube-u koji prikazuje ponudu za vreme fudbalske zabave i približi atmosferu u tvom baru ili restoranu. Možeš koristiti snimke prošle zabave pa ih uklopiti sa svojom sadašnjom ponudom. Na ovaj način ćeš najbolje predstaviti tvojim fanovima na društvenim mrežama što mogu očekivati u tvom ugostiteljskom objektu tokom ovih važnih sportskih događaja.
• Ako tvoj restoran ili bar ima svoju mobilnu aplikaciju svakako je iskoristi za reklamiranje fudbalske ponude i specijalnih popusta za tvoje stalne goste.
• Iskoristi bazu podataka o tvojim gostima te pokreni e -mail marketing kampanju za promociju specijalne ponude za fudbalske zabave. Kreiraj mail odnosno pozivnicu i informiši svoje goste o specijalnoj ponudi.
• Uključi se u sve rasprave na temu evropskog fudbalskog prvenstva na svim društvenim mrežama. Koristi u ovu svrhu Facebook, Twetter, Google Plus i sve ostale postojeće račune. Postavi zanimljiva pitanja, opklade, ankete, glasanja i slično na svoj status. Zainteresuj svoje fanove statistikama o rezultatima timova i pojedinih igrača kroz istoriju. Možeš organizovati i mali onlajn kviz, a za one koji najbrže tačno odgovore na pitanja osigurati nagradu – večeru ili piće u tvom ugostiteljskom objektu.

Za vreme poluvremena podigni atmosferu na još veći nivo

Ugosti lokalne komičare u svoj bar ili ponudi “otvoreni mikrofon”. Razloga za smeh nikada dosta. Različite šaljive priče na temu fuudbala zabaviće prisutne tokom poluvremena.

Napravi kviz o fudbalskom prvenstvu. Ovo je veoma jednostavno. Formiraj listu pitanja o istoriji fudbala i na jednoj tabli upisuj ih jedno po jedno. Desetak pitanja će biti sasvim dovoljno. Ko prvi stigne do table i napiše tačan odgovor dobija večeru ili piće za sebe i svoje društvo kao nagradu.

Opremanje i dekoracija bara i restorana

Ono sto je najvažnije kada govorimo o opremanju bara ili restorana tokom sportske sezone je osigurati što bolji multimedijalni događaj. U neizostavnu opremu spadaju veliki televizijski ekrani ili još bolje velika platna na kojima će se gledati prenos utakmica. Također potrudi se da i ozvučenje bude na zavidnom nivou što će u svakom slučaju osigurati realističan doživljaj važne utakmice i naravno privući goste.

Dekoracija ugostiteljskog objekta je nezaobilazna stavka tijekom sportskih događanja. Obezbedi se na vreme kod dobavljača navijačkih rekvizita. Ovde spadaju nezaobilazne zastavice, a dresovi igrača neka budu nova radna odeća za vaše osoblje tokom fudbalskog prvenstva.

Bez obzira da li se radi o kafiću, baru ili restoranu tokom sportske sezone uredite svoj prostor sa mnogo zastavica, balona, trakica, loptica, neka sve bude u znaku fudbala!

Pogledaj neke od ideja za dekoraciju restorana i bara na sledećim fotografijama.

Savjet za kreativne: Zanimljivu dekoracija stolova po veoma pristupačnim cenama možete napraviti na sledeći način. Na stolove postavite papirne zelene stolnjake na kojima ćete uz pomoć bele boje iscrtati polja fudbalskog stadiona. Jednostavno i praktično s obzirom da zbog čestog ustajanja gostiju tokom “napetih situacija” često dolazi do prolivanja pića, papirni stolnjaci će olakšati čišćenje.

Također možeš postaviti tablu za praćenje rezultata na vidljivo mesto, to može biti digitalna tabla za rezultate, a ako je nemate, velika obična tabla će sasvim dobro poslužiti. Neka jedan član osoblja bude zadužen za upisivanje promena u sportskim rezultatima.

Ako u tvoj bar dolaze navijači jednog tima onda dekoracije prilagodite oznakama i bojama omiljenog tima. Ako su tvoji gosti navijači različitih timova, možeš prostor podeliti u dva segmenta i dekorisati ih na različite načine u različitim bojama timova što također otvara nove mogućnosti za stvaranje dobre atmosfere u baru ili restoranu. Ovde spadaju različite igre a jedna od najjednostavnijih i omiljenih među navijačima je klađenje. Ponudite besplatna pića ili besplatnu večeru za one koji pogode rezultat utakmice

Različite emocije navijača, sretnih koji dobijaju poene i onih manje sretnih koji gube će sigurno uticati da atmosfera u tvom baru bude na vrhuncu tokom utakmice..

U svakom slučaju sve dok je užarena atmosfera i ti ćeš biti u dobrom raspoloženju.

Specijalna ponuda za vreme fudbalskog prvenstva

Dobro se pripremi za ovaj dan. Osiguraj više piva i ljutih kobasica nego što možeš i zamisliti da ti treba. Naravno pripremi specijalnu ponudu za ovaj događaj po specijalnim cenama. Svakako uključi popuste u ponudu tipa nakon dva piva treće je besplatno, ili uz hamburger i pivo dobijate pomfrit gratis i slično.
Takođe, ponudi gostima kombo menije – kombinacije jela, pića i deserta po specijalnim cenama. Daj im karakteristične nazive tipa – Fudbalski Veggy ili Fudbalski Slim Girl, Fudbalski Fat Boy i slično. Pilećih krilaca na meniju nikad dosta, verujte mi.