Kao dižestivi se najčešće služe obojena alkoholna pića poput konjaka, brendija, viskija, pojačanih vina, likera, ruma itd. Ukoliko jelo nije posluženo na tanjirima nego na ovalima prvo će se poslužiti dame i starije osobe potom muškarci. Nikada ne treba sipati previše u tanjir.

Ukoliko se želi pojesti više trebalo bi bez komentarisanja dosuti u tanjir nakon što se pojede prva porcija.  Kada se jelo sipa u tanjir, uvek se koristi pribor koji je predviđen za sipanje, nikad lični pribor koji je korišćen pri obedovanju. Forleger (kašika i viljuška) ili hvataljka se odlaže tako da bude lako dostupan onom ko je na redu da se posluži.  U društvu muškarca žena počinje jesti prva. Nepristojno je početi jesti pre nego što se hrana posluži svima. Kada se hrana posluži treba pričekati da se domaćin prvo posluži ili da se obrati gostima da se posluže.

U izuzetnim slučajevima domaćin kaže gostima da počnu sa jelom pre nego što se servira svima jer će posluženje trajati. Pričanje punih usta, žvakanje otvorenih usta, mljackanje, srkanje ili izazivanje buke escajgom (škripanje, lupkanje, nepažljivo spuštanje) nije prihvatljivo. U slučaju da je hleb, prilog i sl. postavljeno na drugom kraju stola ne treba se naginjati preko ostalih članova za stolom već ljubazno zamoliti da potrebna stvar bude prebačena do osobe koja želi da se posluži. Za stolom se ne smemo suviše nisko naginjati nad tanjirom. Pecivo ili hleb treba lomiti na komadiće veličine zalogaja i stavljati u usta, nikada gristi ceo komad. Za svaki zalogaj se posebno lomi, nikada unapred.

Hladna predjela se jedu prvim priborom posmatrano od spolja ka unutra ka rubu tanjira (suhomesnato, sirevi, gibanica, kajmak itd.). Kanapei (slani zalogaji) se jedu rukama, kao i slane kiflice, uštipci i sl.  Artičoke se jedu tako što se listići odvajaju jedan po jedan počevši od spoljašnjih. Ako su listići već odvojeni, sredina se jede viljuškom i nožem.

Špargle se najčešće serviraju sa holandez sosom ili topljenim puterom. Jedu se rukama tako što se grizu do drške, a drvenasti krajevi se odlažu sa strane u tanjir. Ukoliko se služe kao prilog ili su prelivene sosom koristi se pribor. Puževi se serviraju na toplim tanjirima ili posebnim činijama. Uz njih se serviraju i posebna klešta koja se pri upotrebi drže u levoj ruci dok je u desnoj manja viljuška pomoću koje se vadi meso iz unutrašnjosti ljuspe i prinosi ustima. Kavijar (riblju ikru) je najbolje jesti što jednostavnije i na sobnoj temperaturi. Maslac, limun i luk se služe uz njega, međutim pravi poznavaoci najviše cene čist bez dodataka. Stavlja se nožem na hleb namazan maslacem i jede iz ruke. Najčešće se služi 30 gr po porciji. Jaja se jedu na različite načine, zavisno od načina pripremanja.

Meko kuvano jaje se servira u čaši i jede kašičicom. Ako nije oljušteno, ljuska se sa gornjeg dela skida kašičicom. Kajgana i jaje na oko jedu se viljuškom, prženo jaje sa sirom ili šunkom, viljuškom i nožem. Oljušteno tvrdo kuvano jaje jede se rukom. Jaja se nikada ne jedu srebrnim priborom za jelo.  Supa se jede kašikom koju držimo u desnoj ruci. Ako je vruća, ne smemo duvati u nju da bi je ohladili, već treba malo sačekati. Kad je supa pri kraju, tanjir se može malo podići, ali na suprotnoj strani, ne prema sebi. Ako se supa servira u šolju, pri jelu se koristi mala kašika. Pri kraju, kašiku možemo izvaditi i staviti na tanjir, a supu popiti. Rezance i knedle ivicom kašike lagano sečemo u tanjiru. Kašika se ostavlja u tanjiru nakon što se supa pojede.

Ribe se jedu prstima ili posebnim priborom za ribu. Nožem se prepolovi riba duž kičme i odvoji od kostiju koje se stave ili na ivicu tanjira, ili na poseban tanjir za kosti. U boljim restoranima uslužno osoblje filira ribu. Ukoliko je dovoljno stručno neće se raspasti, a serviraće se sa kožom na gore, dok će kod kuvane ribe koža biti uklonjena. Kamenice se poslužuju na podlozi od leda. One su vec odvojene od školjke, ali se viljuška može koristiti u slučaju da su još sljubljene. Kamenice se podignu, prinese se najširi kraj do usta, a zatim se povuče sadržaj školjke zajedno sa sokom. Alternativni način konzumacije kamenica je tako što se drži u levoj ruci, a viljuškom koja se drži u desnoj se izvadi sadržaj. Nakon toga se popije sok. Dagnje se vade praznom polovinom školjke ili sa viljuškom.  Uz jastog se serviraju posebna klešta koje služe za odvajnje repa, štipaljke od trupa i leĐnog oklopa. Jastog se uzima levom rukom dok su klešta u desnoj. Nakon čišćenja, meso se vadi pomoću viljuške. Noge se nikako ne sisaju, već ih još u kuhinji istucaju, a meso se krckalicom odvaja od kore.

Uz ribe i školjke uvek se postavlja fingerbola (finger bowl) za pranje prstiju. U novije vreme se daju vlažne maramice sa mirisom limuna. Topla predjela se jedu velikim priborom (pohovani sir, rižoto sa različitim dodacima, punjeno povrće itd.) Glavna jela od različite vrste mesa se jedu velikim priborom, nožem i viljuškom. Piletina se takoĐe jede priborom iako se u intimnim krugovima često jede rukama (krilo, batak i drugi delovi koji sadrže kosti).  Ako je meso usitnjeno na komadiće i servirano u sosu u tom slučaju nož nije potreban već samo viljuška. Kada se seče odrezak nikada se ne iseče sve unapred, već komad po komad.  Špagete se jedu tako što se viljuškom namotavaju pomažući se udubljenom stranom kašike. U levoj ruci se drži kašika, a u desnoj viljuška. Uvrću se oko viljuške u smeru kazaljke na satu. Pica se može jesti rukama i priborom. Obzirom na rastegljivost sira i moguću neprijatnu situaciju preporučljivije je koristiti pribor van kuće. Salate se jedu viljuškom iz tanjirića koji se nalazi sa leve strane iznad glavnog tanjira. Ispod tanjirića za hleb (ukoliko nije serviran u korpicama).

Sir se jede na različite načine, u zavisnosti od vrste. Prvo se jedu blagi sirevi, pa tek onda oni aromatičniji, intenzivnijeg ukusa. Meki kravlji sir i sir sa kajmakom jede se kašičicom. Tvrdi sirevi se seku nožem, stavljaju na komadić hleba ili peciva, a zatim se prinose ustima. U slučaju da je deo predjela i dovoljno tvrd koristi se veliki pribor, viljuška i nož. U mnogim zemljama uz sir se služi crni, kukuruzni hleb ili neki pripremljen od integralnih žitarica. Francuzi uz sir jedu beli hleb, orahe, jabuke, grožđe i kruške. Za sečenje različitih vrsta sireva koristi se poseban nož kako se ne bi mešali ukusi. Okrugli sirevi se seku kao torta u trouglove.

Poslastice se jedu različitim priborom ili rukom u zavisnosti od teksture. Torte i kremasti kolači se jedu desertnom viljuškom. Sladoled sa kašikom za sladoled koja je nešto pljosnatija od obične desetne kašike. Ukoliko poslastica ima tvrđe kore u tom slučaju se koristi i nož. Palačinke se po bontonu jedu viljuškom, međutim potreba za nožem se javlja kada su servirane sa sosom ili prelivom. Kreme i pudinzi se jedu kašičicom. Sitni kolači se rukom prinose ustima. Kompot se jede desertnom kašikom. Koštice se ispuštaju na kašiku i stavljaju na ivicu tanjira.  Sitno voće se jede rukama ili kašičicom. Trešnje, višnje, kajsije i šljive se jedu rukom. Košpice iz trešanja i višanja se diskretno vrate u šaku leve ruke i stave na rub tanjira.

Šumske jagode, maline, kupine i bobice jedu se kašičicom. Banane se ogule tako što se prvo vrh banane odseče nožem, zatim se skine kora. Seku se na komadiće i jedu. Grožđe se ne uzima nikad u bobicama već se kleštima za voće odseče onoliko koliko se želi pojesti. Lubenica, dinja i ananas se serviraju u kriškama i jedu nožem i viljuškom. Jabuke i kruške se iseku na četvrtine, oljušte i jedu rukama. Narandža se zareže nožem po kori, oljušti i jede rukom, krišku po krišku. Breskve se nabodu na viljušku, ogule nožem, zatim se seku mali komadi i jedu. Limun poslužen uz ribu, čaj ili neko drugo jelo treba cediti tako da se zagradi levom rukom kako bi se sprečilo prskanje ljudi u blizini.

 Ostala pravila ponašanja za stolom

Čačkalice se upotrebljavaju samo ako je baš neophodno. Usta se zaklanjaju rukom, a potom se brzo i neupadljivo uklone ostaci hrane. U inostranstvu nije red čistiti zube za stolom. Žene nikada ne popravljaju šminku za stolom već odlaze do toaleta da to urade. Nije primereno telefonirati za stolom. Ukoliko je važan poziv u tom slučaju treba uz izvinjenje izaći iz prostorije i obaviti razgovor.  Ne treba razgovarati o osobama koji nisu prisutne.

Ne treba se preglasno smejati ili razgovarati. Za stolom se ne treba dodirivati po kosi, telu ili licu.  Ukoliko neko zatraži hleb dodati korpicu, nikako samo parče u ruci. Pušenje za stolom nije poželjno, a dok traje obed je apsolutno neprihvatljivo. Treba pričekati da svi završe sa jelom, a tek nakon toga upaliti cigaretu. Kada se napušta sto iz bilo kog razloga onda se kaže: ,,Oprostite, odmah se vraćam” ili ,,Izvinite, odmah se vraćam”, bez dodatnih objašnjenja (toalet, automobil, telefoniranje, itd.).