Šta je Meni a Šta Jelovnik?!

Šta je Meni a Šta Jelovnik?!

U našoj ugostiteljskoj praksi često se jelovnici nazivaju meni što je pogrešno jer meni predstavlja popis jela za određeni obrok sa utvrđenom cenom. Jelovnik je ukupna gastronomska ponuda sa naznačenim cenama.

Na engleskom jeziku jelovnik se kaže menu, što je stvorilo osnovu za ovu vrstu zabune. Prema američkoj literaturi jelovnici se dele na a la carte i table d’hôte (tabl dot). U a la cart jelovnicima jela se zasebno naplaćuju pa gost sam može sastaviti obrok i odabrati iz svake grupe jela ono što mu odgovara.Na kraju obroka se sve sabere i to određuje krajnju cenu. 

Table d’hôte jelovnik je ono što mi zovemo meni. Nudi se kompletan obrok sastavljen od više jela sa unapred utvrđenom cenom. Ponekad gost ima izbor pa između više unapred sastavljenih obroka bira jedan. Ovakav jelovnik se naziva i à prix-fixe (pri fiks) što na francuskom znači fiksna cena.

meni-restoran-menu2

Meni koji se koristi u dnevnom poslovanju za vreme ručka i večere može pored izvršenog izbora jela imati u sastavu i jedan aperitiv i čašu vina. Prema nepisanom pravilu, jela u meniju se uzimaju iz ponude jelovnika, s tim što je cena menija umanjena za 10–20% u odnosu na cenu u jelovniku. Meniji se razvrstavaju na osnovu dva kriterijuma:  – prema broju gangova i – prema nameni.

Prema sastavu razlikuje se više vrsta menija: – jednostavni, – prošireni, – složeni i – vrlo bogat meni.

Jednostavni meni sastoji se od najmanje tri ganga (sleda) (supa ili predjelo, glavno jelo sa prilogom, poslastica ili voće).

Prošireni meni sastoji se od najmanje četiri ganga i najčešće se obrazuje dodavanjem predjela ili supe jednostavnom meniju.

Složeni meni sadrži hladno predjelo, supu – konsome – čorbu ili potaž, toplo predjelo, glavno jelo, poslasticu i voće. Veoma bogat meni se sastoji od sedam ili više gangova.

Prema nameni menije možemo podeliti na: – svakodnevni (jednostavni, turistički, dijetalni), – specijalni (makrobiotički, vegeterijanski, riblji, lovački, nacionalni) i – svečani (onaj koji se sastavlja povodom različitih svečanosti).

meni-restoran-menu3

Jednostavni meni, samo ime kaže, jednostavnošću treba da zadovolji širok krug korisnika tj. gostiju koji zahtevaju zdravu i ukusnu hranu po pristupačnim cenama. Ove menije najviše koriste ekskurzije, studenti, radnici  i drugi potrošači koji najčešće imaju ograničena sredstva.

Turistički meni mora zainteresovati turiste kao goste određenog ugostiteljskog objekta. Za turistički meni poželjno je ponuditi nacionalna i domaća jela preko kojih će gosti upoznati kulturu naroda, običaje i navike. Za turistički meni važno je poznavati strukturu gostiju kao i njihove navike u pogledu hrane. U nekim razvijenim turističkim zemljama u cenu ovog menija uračunava se i neko karakteristično piće, užeg ili šireg regiona, a to može da bude flaša voćnog soka, 2 dl vina ili 0,33 piva.

Dijetalni meni u većini slučajeva sastavlja se prema uputstvima lekara dijetetičara (nutricioniste) prema specifičnostima pojedinih oboljenja i zdrastvenih smetnji poput gojaznosti, čira na želucu i dvanestopalačnom crevu, oboljenja srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, oboljenja jetre i sl. Dijetalni meni se najviše koristi u bolnicama, lečilištima, banjama, sanatorijumu i u boljim ugostiteljskim objektima.

Vegetarijanski meni zasniva se na upotrebi namirnica biljnog porekla (vegan ishrana), namirnica biljnog porekla i jaja (ovovegetarijanci), namirnica biljnog porekla i mlečnih proizvoda (laktovegeterijanci) i namirnica biljnog porekla, jaja i mlečnih proizvoda (ovolaktovegeterijanci).

Мakrobiotički meni sadrži razne vrste integralnih žitarica, povrća, algi, voća i ribe. Kombinacija namirnica je zasnovana na principu jin – jang.

Svečani meni sastavlja se povodom svadbi, rođendana, raznih praznika i drugih svečanosti. Može se sastojati i od četrnaest različitih gangova.

meni-restoran-menu4

Prilikom sastavljanja menija treba odabirati naizmenično lakša i teža jela uz dodatak povrća. Veoma je važno da se ne ponavljaju jela od istih namirnica, niti jela koja su na isti način pripremljena. Takođe, nije poželjno da u jednom meniju bude više jela ili sosova iste boje. Jela na meni karticama pišu se onim redosledom kojim se i služe.

Važno je povesti računa o sledećim faktorima:

  • redosledu jela;
  • grafičkoj obradi koja treba da bude u skladu sa stilom restorana, atmosferom i njegovim ugledom;
  • veličini, odnosno broju gangova (veće svečanosti zahtevaju više gangova, dok svakodnevni meni koji predstavlja ponudu dana ne treba da prelazi tri ili četiri ganga);
  • cenama (nikako ih ne treba prelepljivati, cena treba da bude niža u odnosu na cenu jela u jelovniku)
  • i jezičkoj ispravnosti (posebno treba obratiti pažnju na strane termine, a i na pravopis kod prevoda